Ukoliko bismo izdvojili jednu osobinu koja nam omogućava da izazove prepoznamo kao dragocene prilike za lični ili profesionalni razvoj, onda bi to svakako bilo samopouzdanje. Ono nam daje snagu da istrajemo u svojim ciljevima i uzdamo se u povoljan ishod situacije čak i kada okruženje izražava sumnju u naš uspeh. Poznato je i da ljude po prirodi privlače osobe koje zrače samopouzdanjem, te će od njega zavisi i kako će nas okolina doživljavati.

Često se smatra i da je samopouzdanje magnet kojim privlačimo različite mogućnosti koje će nas ohrabriti u nastojanju da izgradimo život kakav želimo. Stoga je njegov nedostatak jedan od osnovnih razloga zbog kojih se mnogi ne usuđuju da slede svoje istinske ambicije. U tome ih prevashodno sprečava strah od neuspeha, a anticipiranje lošeg ishoda, paradoksalno, često do njega i dovede. Zbog povezanosti samopouzdanja i sveukupnog osećaja zadovoljstva i kvaliteta života pojedinca, prirodno je i da želimo da znamo koji su to faktori koji na njega utiču i šta učiniti da bismo razvili zdravu količinu samopouzdanja.

Neraskidiva veza između samopouzdanja i samopoštovanja

Samopouzdanje se karakteriše kao unutrašnji osećaj sigurnosti po pitanju toga koje dužnosti ili ciljeve smo u mogućnosti da ostvarimo i šta je ono što pri tome imamo da ponudimo drugima. Ono raste (ili se smanjuje) u zavisnosti od rezultata koje smo prethodno postigli, ali i od toga koliko smo uvereni u sopstvene sposobnosti. Budući da lična procena naše vrednosti kao osobe može znatno uticati na nivo samopouzdanja, ono je tesno povezano i sa osećajem samopoštovanja.

Drugim rečima, ukoliko nedovoljno vrednujemo sebe, i naše samopouzdanje će biti nisko. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često ulažu mnogo manje energije u ono što rade, a sumnja u sopstvene sposobnosti i sklonost predviđanju negativnog ishoda situacije biće i razlog njihovog nezadovoljstva ukoliko se krajnji rezultati pokažu kao nedovoljno dobri. Zbog osećaja neadekvatnosti i neispunjenih očekivanja, ovaj obrazac ponavlja se i pri suočavanju sa sledećim izazovom, čime nastaje začarani krug u kome se samopoštovanje sve više urušava.

Sa druge strane, zdravu dozu samopoštovanja prati i odgovarajući nivo samopouzdanja, zbog čega će i posvećenost rešavanju izazova i mogućnost postizanja pozitivnog ishoda biti veći. Prema tome, težnja ka zdravom i uravnoteženom osećaju samopoštovanja ključna je ukoliko želimo da u bilo čemu postignemo uspešne rezultate.

Svemu treba znati granice…

…Te tako i zdrava količina samopouzdanja zavisi od realistične procene sopstvenih mogućnosti. Kao i svaka druga, i ove dve osobine poželjne su i korisne jedino ukoliko ih ispoljavamo u okviru razumnih granica. Osobe sa nerealno visokim samopouzdanjem (a samim tim i samopoštovanjem) već su poodavno zaradile nimalo laskavu titulu egocentričnih pojedinaca.

Osim toga, koliko god nas ono vodilo u pravcu novih mogućnosti, nikakva količina samopouzdanja ne može promeniti realnost. Ukoliko odlučimo da, na primer, u jeku ekonomske krize uložimo ogroman novac u berzu, snažno uverenje da će se stvari nekako okrenuti u našu korist teško da će uticati na realno stanje na tržištu. Možda će nas sasvim slučajno zadesiti neverovatna sreća, ali mnogo je izvesnije da ćemo potpuno bankrotirati. Usled okolnosti koje su izvan naše kontrole, nezadovoljavajući ishodi nerealističnih procena neminovno podrivaju i naše samopouzdanje. Suočavanje sa situacijama koje nam se čine teško savladive zahtevaće od nas i da se (ponovo) posvetimo njegovom razvijanju, a koliko taj proces ponekad sam po sebi može predstavljati izazov, najbolje znaju oni koji su tako nešto iskusili na sopstvenoj koži.

Malim koracima do uspeha na duge staze

Idealno bi bilo kada bi rad na podizanju samopouzdanja funkcionisao po principu onog začaranog kruga – s tim da se negativni obrasci, poput sklonosti ka pesimističnom predviđanju loših rezultata, transformišu i zamene pozitivnim. Nastojanju da nekoj aktivnosti pristupimo uz najviši mogući stepen posvećenosti trebalo bi pridružiti i uverenje u pozitivan ishod, da bi, nakon njegovog uspešnog realizovanja i naš osećaj samopouzdanja vremenom jačao.

Iako na prvi pogled jednostavna, za osobe sa niskim samopouzdanjem ova metoda se može pokazati kao poprilično izazovna. Proces razvijanja zdravog samopouzdanja zahteva kontinuitet i upornost, a da bi ti rezultati bili uočljivi na duže staze, neophodno je početi od aktivnosti koje nam dozvoljavaju da u potpunosti kontrolišemo ishod situacije.

Zato je poželjno poći od oblasti u kojoj znamo da taj osećaj kontrole zaista i posedujemo. Čime god se bavili, uvek postoji neka aktivnost u kojoj možemo da iskažemo određeni nivo kompetencije i budemo sigurni u to da će naši napori iznedriti zadovoljavajuće rezultate. Postavljanje razumnih ciljeva – koliko god oni u početku bili skromni – i preduzimanje odgovarajućih koraka u tom pravcu, povećaće naše i šanse za njihovo uspešno realizovanje.

Dobra strana ovakve metode je u tome što je možemo primeniti bez obzira na trenutni nivo samopouzdanja. Da bismo istinski počeli da primećujemo njegov efekat, ponekad će biti potrebno da ovaj proces više puta ponovimo – sve dok ne budemo spremni da iskoraknemo iz „zone udobnosti” i pokušamo da ga primenimo i u nekom drugom, ličnom ili profesionalnom segmentu. Doslednost u ponavljanju omogućiće nam i da postepeno povećamo nivo samopouzdanja, menjajući na taj način i pređašnja uverenja o svojoj (ne)kompetentnosti.  Doživljavajući sebe kao osobu sposobnu da se na konstruktivan način suoči sa izazovima (znajući da pritom imamo uticaj na krajnji ishod), bićemo u stanju da i njih sagledamo kao jedisntvene prilike za potvrdu svojih sposobnosti.

Poslednja izmena dana 22. novembra 2017. u 21:34


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »