U 5. veku pre nove ere, prvi veliki pisac grčkih tragedija, Eshil, napisao je dramu „Agamemnon“. U njoj se, u jednom trenutku, opisuje Agamemnonov povratak u Mikenu nakon pobede u Trojanskom ratu. Njegova žena Klitemestra želela je da učini je taj događaj posebnim, te je pred svog muža prostrla crveni tepih.

Početkom 19. veka, prilikom jedne posete Džordžtaunu u Južnoj Karolini, petog po redu predsednika SAD Džejmsa Monroa nakon iskrcavanja iz rečnog brodića takođe je dočekao crveni tepih. Bez obzira na to što pomenute događaje deli vremenski raspon od gotovo 24 stoleća, kontekst u kome se crveni tepih javlja gotovo je identičan.

Ipak, ovo parče tkanine većina danas povezuje sa premijerama holivudskih blokbastera, dodelom raznih filmskih, televizijskih ili muzičkih nagrada i, naravno, defilovanjem poznatih ličnosti i modnih ikona koje idu sa njima „u paketu“. Iako pored dodele nagrada i priznanja za najbolja ostvarenja iz oblasti sedme umetnosti predstavlja glavnu asocijaciju i na glamur i luksuz, pre dolaska u Los Anđeles crveni tepih je najpre „proputovao“ kroz Njujoršku Centralnu železničku stanicu.

Brzim prugama do Holivuda

Tzv. „kraljevski tretman“ fraza je koja se, nakon Agamemnona i Džejmsa Monroa, povezivala i sa jednim od najpoznatijih putničkih vozova s početka i sredine 20. veka pod nazivom 20th Century Limited. Njegovo mesto polaska i dolaska bila je upravo Centralna železnička stanica u Njujorku. Običaj je bio da se prilikom ukrcavanja prve klase putnika pred njih prostre crveni tepih. Izrađena od pliša, ova prostirka bila je dužine fudbalskog terena – tačno onoliko koliko je iznosila i dužina voza.

U periodu od od 1938. do 1968. godine, tokom osamnaestočasovne vožnje od Njujorka do Čikaga, imućna gospoda i gospođe iz prve klase uživali bi u ukusnim obrocima i koktelima sa pogledom na reku Hadson, kao i noćenjima u komfornim kabinama. Od tada, kraljevski tretman počinje da uključuje i luksuz koji su imućniji putnici mogli sebi da priušte.

U međuvremenu, crveni tepih je do Holivuda stigao 1922. godine, kada ga je Sid Grauman, direktor bioskopske dvorane Egyptian Theatre, postavio pred glumce koji su došli na premijeru filma „Robin Hud“. Ovaj film ujedno je bio i prva holivudska premijera u istoriji, čime je crveni tepih, praktično, i počeo da se upotrebljava u svrhe kakve danas poznajemo.

1961. godine, cveni tepih stiže i do Građanske dvorane u Santa Moniki (Kalifornija), na ceremoniju dodele Oskara. To je bio način da se holivudske zvezde na poseban način dočekaju i, naočigled brojnih fanova, prošetaju do dvorane u kojoj se ceremonija održavala. U skladu sa tim, do 1964. polako je raslo interesovanje javnosti da, uoči dodele ove prestižne nagrade, vidi što više kadrova holivudskih zvezda koje u njoj učestvuju.

Zahvaljujući glumici i pevačici Barbri Strejsend, koja se na dodeli Oskara 1969. godine pojavila u odelu koje je od pogleda zaklanjalo samo „najkritičnije“ delove tela, defile poznatih ličnosti po crvenom tepihu poprimio je malo drugačiji kontekst. One sada počinju ozbiljnije da pomeraju granice modnih trendova, a pojava magazina „People“ dodatno je uticala na to da se crveni tepih polako pretvori u modnu pistu. Tako danas odevne kombinacije koje zvezde pažljivo (ili manje pažljivo) biraju često privlače više pažnje nego sama dodela nagrada ili filmska premijera.

Uoči dodele Zlatnog globusa 1994. godine, Džoun i Melisa Rivers počele su sa snimanjem modnih reportaža u kojima su holivudske zvezde imale priliku da u neformalnom razgovoru za TV kanal „E!“ prodiskutuju o stajlingu koji su odabrale za ovaj važan događaj. A danas je, uz pomoć GlamCam 360 tehnologije, moguće iz svih uglova snimiti svaki njihov modni pogodak ili promašaj. Slično GlamCam-u funkcioniše i Mani Cam, s tim što umesto delova autfita beleži izgled njihovog manikira i nail arta.

Sve u svemu, ono što se danas može videti na crvenom tepihu nema baš mnogo veze sa, recimo, Eshilovim opisom Agamemnonovog povratka iz Trojanskog rata. Za razliku od javnih ličnosti našeg doba, junaka grčke tragedije snašla je kudikamo tragičnija sudbina. Isprva oklevajući da prošeta crvenim tepihom iz straha od kazne bogova (smatrao je da je hodanje po crvenom tepihu izraz obesti i nepoštovanja), ipak je zakoračio ka svojoj palati nakon ženinog ubeđivanja. Da je imao razloga za bojazan, potvrđuje trenutak kada ga je Klitemestra iste večeri izbola na smrt – na taj način osvetla se svom mužu zbog bračnih neverstava, ali i zbog žrtvovanja njihove kćeri Ifigenije desetak godina ranije.

Za razliku od Agamemnona, današnje zvezde ne oklevaju da prošetaju crvenim tepihom. Umesto straha od potencijalne odmazde, one radije pribegavaju međusobnom laskanju i neumornom cepidlačenju oko najsitnijih detalja svog i tuđeg stajlinga – sve zarad televizijskih priloga zabavnog karaktera, koji će fanovima omogućiti da na trenutak zavire u živote bogatih i slavnih.

Poslednja izmena dana 11. novembra 2016. u 00:27


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »