Kada ste poslednji put, umesto liste zadataka za sutrašnji dan, seli i napisali spisak svega što ste u poslednjih mesec dana postigli? Ili, umesto mentalnih teza o nedostacima za koje smatrate da bi trebalo da ih „popravite”, na papir stavili bar 2 ili 3 rečenice o tome koje kvalitete kod sebe cenite?

Možete li da se prisetite kada ste poslednji put, za promenu, legli u pristojno” vreme ili dozvolili sebi kratku polusatnu dremku nakon napornog radnog prepodneva? I da li vam, pod savremenim diktatom tehnologije, dostupnosti informacija i mogućnosti povezivanja sa celim svetom ponekad deluje teško – gotovo nemoguće – da se na, recimo, sat vremena diskonektujete sa globalne mreže i da, umesto mehaničkog skrolovanja kroz gomilu virtuelnih informacija, to vreme, na primer, odvojite za pisanje dnevnika?

Pre nego što se slatko nasmejete jer, pobogu, imate i pametnija posla, evo jednog interesantnog podatka: pokazalo se da ekspresivno pisanje, u koje spada i aktivnost vođenja dnevnika, pozitivno utiče na ćelije imuniteta pod imenom T-limfociti, smanjujući tako osećaj depresije i anksioznosti i potičući u isto vreme pozitivno raspoloženje i kvalitet socijalne interakcije.

Kad smo već kod druženja – da li, recimo, praktikujete da odvojite bar jedan dan tokom radne nedelje da sa porodicom ili prijateljima izađete na zajednički ručak ili večeru – ali da vam misli pritom ne odlutaju i počnu da vas podsećaju na to šta vas sve čeka kad se vratite na radno mesto?

A sigurno među prijateljima i članovima porodice imate i one sa kojima niste u mogućnosti baš često da se viđate. Verovatno ih s vremena na vreme nazovete i sa njima se ispričate.

S druge strane, ponekad se desi da vam baš i nije do razgovora; na primer kada vas savladaju stres, umor i neraspoloženje, te poželite da se na kratko „isključite” iz ostatka sveta i provedete malo vremena sami sa sobom. Da li tada imate običaj da izađete u šetnju, ili odvojite pola sata za neku vrstu fizičke aktivnosti poput trčanja ili vožnje bicikla? Postoje, naravno, i drugačije opcije – verovatno ste već čuli da vežbe dubokog disanja, joga i meditacija mogu pozitivno uticati na smanjenje stresa i učiniti da „optimalan psihofizički balans” ne ostane samo misaona imenica i nedostižni ideal.

A možete, umesto toga, provesti neko vreme jednostavno posmatrajući zelenilo kućnih biljaka u svom stanu ili u krošnjama drveća kroz prozor. To će vas možda podsetiti i na onaj dugo planiran a nikad u delo sproveden jednodnevni izlet u prirodi, ili posetu mestu u kome do sada još niste bili, a koju konstantno odlažete jer jednostavno nemate vremena… Sve u svemu, postoji još toliko sitnica kojima biste mogli da ispunite radni dan.

A kakve sad ovo veze ima sa biznisom?

Zapravo ima – i to ne baš toliko zanemarljive kao što na prvi pogled možda deluje.

Postoji mantra koju ste sigurno već mnogo puta do sada čuli ili negde pročitali, a glasi: napravite pauzu. Iako je dokazano da pozitivno utiče na produktivnost, ponekad ju je lako zaboraviti – naročito kada se zaređaju dani i nedelje u kojima vas sastave sve „krasote” žestokih dnevnih ritmova obaveza, do trenutka kada, nakon stresnih radnih sati, telo i um zavape za predahom.

Sve to postaje još izraženije u situacijama kontinuiranog donošenja važnih odluka i brige o nemalom broju „sitnica” koje određuju lični uspeh ili uspeh kompanije kako na kraće, tako i na duže staze. Tada izloženost stresu još više raste, a sa njim i mentalni – pa i emotivni – zamor, zbog koga se ponekad i najmanji izazov može učiniti nepremostivim, i koji preti da sabotira željeni napredak. Upravo zbog toga je od ključne važnosti s vremena na vreme iskoračiti iz poslovne rutine.

Ponekad je za to dovoljna sasvim obična sitnica, poput pomenutog posmatranja zelenila kojim ćete skrenuti pogled sa monitora, odmoriti oči i povratiti koncentraciju, ili pak sređivanja fijoka i polica i pravljenja reda među knjigama ili dokumentima koje će rasteretiti mozak u situacijama kada preti da „proključa” od nagomilavanja silnih podataka. Isto tako, kada se susretnete sa odlukama u kojima nema mesta pogrešnim procenama, kratkotrajno prebacivanje fokusa sa brige na do tada postignute rezultate, ima moć da promeni percepciju i pruži malu, ali ponekad sasvim dovoljnu dozu samopouzdanja i odlučnosti.

Stvar je u tome da, bez obzira na svu odgovornost i posvećenost koje dolaze uz svakodnevne radne obaveze, ponekad je potrebno od njih se i distancirati.

Zato, kada vam se sledeći put učini da svakodnevne obaveze počinju da nalikuju sizifovskom izazovu, prelistajte video sadržaj na Ted-u i poslušajte kako su se sa time izborili preduzetnici koji su se našli u sličnoj situaciji. I priuštite sebi da ponekad razbijete (radnu) monotoniju partijom omiljene video igre. Na kraju krajeva, najbolje saveznike u razvijanju „imuniteta” na rutinu i stres predstavljaju upravo povremena, sitna zadovoljstva.

Poslednja izmena dana 25. marta 2017. u 17:07


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »