Pre nekoliko godina sam, čitajući Seta Godina, naleteo na tekst u kome objašnjava koliko važnu grupu ljudi čine oni koje označavamo kao „skoro niko“. Premisa od koje se kreće je da je razlika između „niko“ i „skoro niko“ ogromna. Nemerljivo velika.

Na prvi pogled, to i ne izgleda smisleno, ali kada stvari stavite u odgovarajući kontekst, sve postaje mnogo opipljivije.

  • „Skoro niko“ koga upoznate neće postati vaš prijatelj.
  • „Skoro niko“ nema sličan muzički ukus kao vi.
  • „Skoro niko“ u Srbiji ne govori japanski.
  • „Skoro niko“ nije talentovan slikar.
  • „Skoro niko“ ne želi da postane preduzetnik.

Statistika je čudna stvar. „Skoro niko“ u svetu velikih brojeva i dalje čini neki broj ljudi. Ako analiziramo malo samo informacije koje nam nudi Facebook, doćićemo do zanimljivih informacija. Na primer, od oko 3.200.000 Facebook korisnika u Srbiji:

  • više od 160.000 pokazalo je interesovanje za budizam
  • više od 1.700 priča norveški jezik
  • više od 45.000 navija za FC Everton
  • više od 13.000 zanima Polaroid fotografija
  • više od 8.700 zanimaju Audemars Piguet satovi
  • više od 280.000 navija za Rafaela Nadala
  • više od 380.000 je starije od 50 godina
  • i tako dalje.

Primera je naravno beskonačno, a moguće je istraživati i dublje, kao i ukrštati podatke, pa tako recimo ima:

  • više od 1.800 žena starijih od 60 godina koje govore Nemački
  • više od 1.400 momaka mlađih od 25 godina koji govore Portugalski
  • više od 4.500 ljudi koji žive u Meksiku i govore srpski
  • više od 3.000 ljudi koji žive u Beču koji vole Jelen pivo
  • više od 2.900 ljudi u SAD koji vole ajvar

A to su samo oni koji su se opredelili… A znate da ako oni vole, verovatno vole i njihovi prijatelji. Kada to još iskombinujemo sa podacima koje nam daje Google o broju pretraga za određene pojmove, moguće je plasirati im oglasnu poruku toliko precizno da je to gotovo neverovatno.

„Skoro niko“ neće kupiti vaš proizvod, ali ako ne planirate da pravite milione primeraka za milione kupaca, to ne mora biti problem.

  • „Skoro niko“ ne voli fine dining, pa Salon 5 postoji i odlično radi.
  • „Skoro niko“ ne nosi drvene naočare, pa Pray razvaljuje.
  • „Skoro niko“ ne kupuje leptir mašne, pa su one prodale 3.500 za godinu dana, u Srbiji.
  • „Skoro niko“ više ne nosi satove koje vredi popravljati, pa Dejan i dalje ima posla.
  • „Skoro niko“ ne pije skupo pivo čudnog ukusa, pa Kabinet ne može da proizvede koliko se traži.

I zapamtite, kada vam neko kaže – nikoga to ne zanima, obično to i nije baš tako.

Čak i da je „skoro“ tako, ipak je to neko. Taj neko možda baš čeka na vas.

Možda ih je nekoliko, i verovatno svako od njih u svom okruženju ima nekog sličnog.

Skoro niko neće osvojiti u svom životu Olimpijsku medalju ili postati Šampion sveta… to i dalje ne sprečava stotine hiljada potpuno neverovatnih ljudi da daju sve od sebe i pokušaju. Možda ni vi nećete osvojiti nešto tako, ali to ne znači da ne možete biti neko.

Neko veoma važan „skoro nikome“.

Jer vaši „skoro niko“ ljudi, nekome drugome možda ništa (ili skoro ništa) ne znače, ali vama mogu da budu ceo svet… ili makar sve što vam je potrebno da ga počnete osvajati.



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »