Slatkiš koji je na scenu stupio u vreme kada je čitav svet drhtao od straha zbog bombi i vojničke čizme, i danas predstavlja omiljenu poslasticu širom sveta. M&M su svima dobro poznate šarene bombone, različitog ukusa, a njihova priča počinje tokom Drugog svetskog rata. Udruženi oko iste ideje, Forest Mars i Brus Muri poželeli su da svetu ponude šarenolike slatkiše koji će svojim postojanjem bar malo dati boju sivom svetu ogrezlom u krvi. Forest Mars je predvidevši nedostatak čokolade u predstojećem ratu, sredinom 1941. ponudio Muriju “dil“ koji je bilo teško odbiti. Nekoliko meseci kasnije Mars i Muri počeli su sa proizvodnjom čokoladnih bombona koje se teško tope i idealne su za sve vremenske uslove. To je ljudima širom sveta veoma dobro došlo.

Ideja o čokoladi koja se teško topi i koja može izdržati različite uslovi javila se Marsu još tokom Španskog građanskog rata, sredinom tridesetih godina. Upravo tada je nastala preteča slatkiša koji će po imenu dvojice saradnika dobiti ime M&M. Prve bombone prodavane su vojsci, a njihova visokoenergetska vrednost činila je da vojnici ostanu skoncentrisani. Kako je poznato da čokolada podiže i nivo endorfina, hormona sreće, raspoloženje u trupama bilo je na odličnom nivou. Šarene M&M bombone pravljene su u pet osnovnih boja, a boje su se tokom godina s vremena na vreme menjale. Crvena, žuta, braon, zelena i ljubičasta bile su boje koje su na put u progres poslale danas čuvene bombone. Bombonice su najpre pakovane u male kartonske cevi sa poklopcem na gornjoj strani. Na slične jeftinije imitacije nailazili smo tokom devedesetih na pustim štandovima samousluga. M&M je tokom Drugog svetskog rata toliko uznapredovao da je iz male radionice smeštene u njujorškom predgrađu morao da se preseli u nešto veću zgradu u jednoj od glavnih avenija u Njujorku. Sve do 1958. godine firma je ostala na tom mestu kada je odlučila da se premesti u Haketstaun u Nju Džerziju. Boje koje su krasile bombone neretko su menjane, ali su se tokom više od sedamdeset godina postojanja tri održale. Braon, žuta i zelena ostale su zaštitne boje bombonica od osnivanja pa do današnjih dana. Crvena boja je tokom sedamdesetih godina ukinuta jer se sumnjalo da je kancerogena. Nakon promene sistema farbanja bombone u crveno, vraćena je sredinom osamdesetih i danas je jedna od osnovnih. Ljubičaste bombone prestale su da se proizvode vrlo brzo nakon osnivanja kompanije. Njih je zamenila tamnožuta boja koja se u pakovanju mogla naći do 1995. nakon čega je na iznenađenje mnogih uvedena jarko plava. Od sredine sedamdesetih uporedo sa svim ostalim bojama pravljene su i narandžaste bombonice. Zanimljivo je da svaka od boja upućuje i na poseban ukus i recept pravljena. Crvene odlikuje mlečna čokolada, žute kikiriki, a plave ukus badema. Narandžaste su “crispy“ i veoma su omiljene među mladima. Na svim bombonama utisnut je žig u obliku slova “M“. Zanimljivo je da je do 1954. slovo bilo pisano crnom bojom, a danas je to bela. M&M je danas toliko rasprostanjen da se može naći na teritoriji preko 100 zemalja. Posebno privlače pažnju specijalne edicije bombonica kakve su praznične poput božićnih ili uskršnjih. Eksperimentisanje sa ukusima je sve češće, a ljubitelji su imali prilike da probaju i bombone sa kokosom ili malinom.

Ideja o bombonama koje će usrećiti generacije, Muriju i Marsu izgledala je najpre kao dobar način da se zaradi. Čak ni oni se nisu nadali da će bombone koje su prvenstveno prodavane vojnicima napraviti čokoladnu revoluciju i isprovocirati niz drugih kompanija da naprave sličan korak. Danas možemo naći Minstrels, Revels, Skittles ili Treets bombone koje su slične. M&M iznad svega krije priču o globalnom sivilu i svedoči tužnim događajima. Bombone su početkom dvadeset i prvog veka postale toliko omiljene da se mogu sresti među svim generacijama. Maskote na sportskim takmičenjima, NFL, NHL turnirima ali i Olimpijadi često su u velike M&M bombone. U prilog uspeha ove kompanije i ideje ide i činjenica da postoji i video igrica u kojoj je glavni junak upravo personifikovani slatkiš.

Foto: Justin Ennis

Poslednja izmena dana 23. oktobra 2015. u 23:12


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »