Svaka firma na svetu traži nešto što će njeno poslovanje na najbolji način spojiti sa tržištem. Svaka traži nešto što će povezati njene proizvode ili usluge sa kupcima. U svakom slučaju, traži se nešto što će dve strane spojiti, čvrsto ih povezati.

Odlično bi bilo kada bi se proizvod ili usluga našli u svakoj kući na svetu, svakoj firmi, fabrici, pa i u skoro svim mašinama i uređajima. Ipak, nešto što bi bilo tako univerzalno bilo bi veoma zahtevno, sofisticirano.

Da se može i treba stvoriti nešto potpuno jednostavno, što će svakome biti potrebno, odličan primer je ono što imamo svuda oko nas- njegovo veličanstvo šraf. Tehnički školovani ljudi će Vam zameriti ako koristite ovaj germanizam, a ne kažete vijak ili zavrtanj.

Sa metričkim navojem, sa colovnim navojem, za drvo, za lim, samobušeći, sa šestougaonom glavom, sa kvadratnom glavom, inbus, sa upuštenom glavom, sa poluokruglom glavom, sa sočivastom glavom, brezon, itd… ima raznih vrsta, u zavisnosti od namene. Da bi se nešto spojilo, uglavnom vijak treba okretati u smeru kazaljke na satu. Za razdvajanje, u suprotnom smeru. Osim nekih ređih primeraka, koji se javljaju u poslednje vreme, prema smeru navoja je uglavnom “desni”. Praktično, kroz čitavu istoriju je to bio standard koji se nije menjao. Takav sistem nije bilo lako uspostaviti i održati širom sveta, posebno u vremenima kada nije postojao pojam o takvoj potrebi.

Ipak, da bi došao do današnje forme, prošao je više razvojnih etapa. Iako nam danas izgleda tako jednostavno, bilo je potrebno nekoliko hiljada godina da bi se došlo do forme koju poznajemo, ali i do univerzalnosti i standardnih dimenzija koje poznajemo. Bilo je potrebno dosta faza, dosta iteracija, da bi se došlo do današnje forme. Njegovom razvoju doprineli su oni koji su imali potrebu za nečim takvim, ali i poznati mislioci, matematičari, filozofi, kao i zanatlije, njihovi šegrti… On je odličan primer kako u razvoj treba svakoga uključiti, svako gleda iz svog ugla i na svoj način. Za različite potrebe, trebalo je razvijati različite forme. Pored minijaturnih koje znamo, veliki se koriste u raznim postrojenjima, podmornicama…

Preteča savremenih vijaka se prvi put javlja kao deo vijčane pumpe za navodnjavanje, u 7.veku p.n.e. u Vavilonu. Vijak je u 5.veku p.n.e. temeljnije definisao grčki matematičar i filozof Arhita, dok je Arhimed u 3.veku p.n.e. istraživao mogućnosti da se vijkom podiže voda i spajaju stvari. Od 1.veka p.n.e. koristili su se drveni vijci, uglavnom u presama za dobijanje ulja i vina. Rimljani su razvili ručno rezane vijke i pravili ih od bronze i srebra. Na početku, vijci su korišćeni za presovanje maslinovog ulja, za irigacione kanale i, naravno, za spajanje stvari.

Metalni vijci su se u Evropi pojavili tek u 15.veku, a u ozbiljniju upotrebu ušli krajem 18.veka. Pošto su rađeni ručno, navoji su retko kad bili precizni i varirali su u zavisnosti od preferencija majstora.

Sredinom 16.veka, Francuz Žak Beson izumeo je strug koji je rezao vijke. Moderan strug je kasnije stvorio Englez Henri Modsli, 1797. godine, i na njemu su navoji mogli da se isecaju sa velikom preciznošću.  Ipak, tu se javio poznati problem standardizacije, pošto nije postojao jedinstven sistem- ni za veličinu šrafova, ni za veličinu njihovih navoja.

Gde postoji problem, tu neko traži rešenje. Našao ga je, ko drugi nego neko ko je dobro poznavao proces- Modslijev šegrt, Džozef Vitvurt, pa je početkom 1841. godine Institutu za civilno inženjerstvo predao rad kojim je zastupao uniformni sistem navoja za vijke. Njegov dvokraki predlog bio je prost: ugao navoja treba da bude standardizovan na 55 stepeni i broj navoja po inču treba da bude standardizovan, iako bi varirao prema prečniku vijka.

To da se vijci navijaju udesno kada se učvršćuju je bio je najverovatnije već usvojen princip i veruje se da je nastao kao rezultat toga što su desnoruki ljudi jači kada zavijaju udesno, a velika većina ljudi je desnoruka (između 70 i 90 procenata).

Vitvurtova ideja je bila popularna i ubrzo nakon predloga nastao je Vitvurtov navoj, koji je usvojen širom Engleske, Sjedinjenih Država i Kanade do 1860. godine. Ipak, nije bilo lako napraviti takav vijak, pošto je iziskivao tri vrste sekača i dve vrste struga.

Da bi rešio neke probleme u proizvodnji Vitvurtovog navoja, Amerikanac Vilijam Selers je 1864. izumeo navoj koji je imao ravan koren i krestu, što je značajna modifikacija vijka, pa se sada mogao praviti pomoću samo jednog sekača i struga. Brži, lakši i jeftiniji, Selersov šraf je postao popularan u Americi i ubrzo je postao standard u američkim železnicama.

Britanci su se držali Vitvurtovog šrafa, iako su različiti standardi predstavljali problem sve do Drugog svetskog rata, kada su britanske, kanadske i američke trupe spajale svoje opreme i rezervne delove. Nakon rata, 1949. godine Kanada, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo su se dogovorili oko ujedinjenog standarda navoja, baziranog na inču, sa profilom od 60 stepeni. Zajednička potreba ih je povezala i dovela do standardizacije.

Ubrzo nakon toga, Britanija je usvojila metrički sistem, a 1960. godine SI sistem, kao i ISO metrički sistem za navoj vijka, takođe sa profilom od 60 stepeni, iako je oko 60 odsto vijaka u SAD-u i dalje na bazi inča.

Razvoj vijka je, iz današnjih okvira, trajao je beskonačno dugo i imao duge periode stagnacije. Očigledno, bilo je potrebno dosta vremena da se dođe do ideje o vijku, kao i o mogućnostima primene vijka. Možda se danas može razmišljati o mogućnostima daljeg unapređenja vijka, prema specifičnim potrebama, kako bi se olakšala upotreba; ili, razmišljati šire, gde se i na koji sve način može primeniti vijak. Možda razmišljati koliko mali vijak se može negde upotrebiti, ali i zamisliti neki jako veliki, pa razmišljati o njegovim mogućim primenama.

Da li proizvoditi vijke, prodavati ih, koristiti za rad, ugrađivati u neke elemente, naći im neke nove namene… mogućnosti su beskrajne, kao i prostor za biznis zasnovan na njima.

Njegovo veličanstvo – šraf.

Poslednja izmena dana 30. januara 2017. u 22:04


Aleksandar Drenovac

Poseduje višegodišnje iskustvo u upravljanju projektima, uspostavljanju i unapređenju poslovnih procesa, optimizaciji i unapređenju poslovanja, kao i vođenju velikih timova. Aktivan kao konsultant za mala, srednja i velika preduzeća, trener za različite organizacione i menadžerske veštine, predavač u Biznis Akademiji…… Saznaj više »