Da li ponekad (ili stalno?) imate osećaj da u jednom danu nema dovoljno sati kako biste obavili sve ono što biste želeli ili što ste planirali? Za većinu preduzetnika i vlasnika malih biznisa ono je obično resurs kog nikada nema dovoljno.

I tako se neretko desi da vas, nakon više nego napornog i stresnog radnog dana, dočeka gomila obaveza koju morate da obavite? A pošto za to nemate energije ili vremena, odlažete ih i time kratkoročno rasteretite svoj raspored, ali dugoročno samo uvećavate stres i količinu obaveza.

Dobra vest je da danas na mnoge načine možemo da kupimo vreme. Na primer, kupovina preko interneta nije bila nikad lakša ni jednostavnija. Isto tako, za mnoge stvari možemo da unajmimo ljude – od onih koje se tiču poslova u našem domu, pa do onih koji će umesto nas obavljati određene poslove na našem radnom mestu. Takve usluge imaju svoju cenu, ali jedno istraživanje koje je nedavno objavljeno u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences”, otkrilo je da je spremnost da tu cenu platimo za nas dobra stvar.

Rezultati ove studije pokazali su da ljudi koji su spremni da troše novac na štednju svog vremena imaju manji doživljaj stresa kada razmišljaju o tome koliko vremena imaju. Kao posledica toga, oni su srećniji.

Ukoliko ste zauzeti oko onoga što je vaš posao i, samim tim, okosnica vašeg poslovanja – kao što su kodiranje, smišljanje kampanje, obezbeđivanje investicija – onda vam se mali zadaci kao obavljanje kupovine ili čišćenje mogu činiti kao gubljenje ionako vrlo ograničenog resursa – vremena. Dobra vest je da delegiranje ovakvih poslova drugima ne samo da nam kupuje to dragoceno vreme, već nas čini i srećnijima.

Koautorka ove studije i profesorka psihologije na Univerzitetu Britanske Kolumbije Elizabet Dan kaže da nas novac, ako ga pametno trošimo, ipak može usrećiti.

U ovoj studiji, istraživači su sproveli niz ispitivanja sa više od 6.000 ljudi iz SAD, Danske, Kanade i Holandije, kako bi dobili odgovor na pitanje kako potrošačke navike utiču na to kako se ljudi osećaju. Pokazalo se da oni koji troše novac na stvari kao što su poručivanje hrane, taksi ili unajmljivanje pomoći u domaćinstvu dovodi do većeg osećanja zadovoljstva životom, za razliku od onih koji novac troše na druge stvari.

Može li novac biti posrednik između nas i sreće?

Preduzetnici vrlo dobro znaju da je vreme kao resurs izuzetno dragoceno. Ali, to je i novac. Ono što ovo je ovo istraživanje pokazalo je i to da ne postoje razlike između siromašnijih i imućnijih u odnosu na sreću kao posledicu „kupovine” vremena. Elizabet Dan o tome kaže: „Ako je pred vama neki zadatak koji vas, kad pomislite na njega, ispuni užasom, onda je verovatno dobro razmotriti da li možete sebi da priuštite da kupite svoj izlaz iz njega.”

Da li to onda znači da novac stvarno može kupiti sreću? Ipak, odgovor je: ne. Kupovina nove odeće, gedžeta ili drugih stvari ne čini ljude srećnijima, već to važi isključivo za kupovinu vremena. Kako bi se ova hipoteza ispitala, istraživači su sproveli drugi eksperiment, u kom su ispitanicima nudili 40 dolara dva vikenda zaredom i rekli im da troše taj novac na materijalne stvari ili u svrhe štednje vremena.

Ispitanici su krajem svakog dana beležili svoja raspoloženja, i pokazalo se da su oni koji su trošli novac da bi uštedeli vreme izveštavali o manje stresa u vezi sa vremenom, kao i povećano blagostanje. Kupovina materijalnih stvari nije imala ovaj efekat.

Ovo istraživanje na slikovit način ilustruje ono što zna većina preduzetnika, a to je – ne možete sve sami. Kako u firmi, tako i kod kuće, i zato – ako nemate slobodnog vremena, kupite ga, jer to može biti veoma pametna investicija. Posebno ako je uložite u nešto što volite ili u kvalitetno vreme provedeno sa drugima.

Poslednja izmena dana 2. februara 2018. u 19:36


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »