U savremenom, digitalnom svetu u kom živimo, tehnologija je sveprisutna. Od pametnih telefona koji mogu da nam olakšaju život i rad, pa sve do softvera koje koristimo kako bismo neke zadatke organizovali i obavili lakše, tehnologija je pronašla put do svakog od nas, bez obzira na to čime se bavili. Pitanje je samo da li smo je pustili unutra i dozvolili joj da preuzme barem jedan deo dosadnih dnevnih zadataka koji joj se mirne duše mogu delegirati.

Za rasprostranjenje i omasovljenje tehnologije najviše se računalo na milenijalce, „klince” koji su „rođeni sa pametnim telefonima u rukama”. Korisno je to što se dobar deo ove generacije još uvek seća vremena kada smo koristili kasetofone i fiksne telefone, te jurili kući da pratimo omiljenu seriju jer su opcije premotavanja, Netflix-a ili korišćenja interneta u te svrhe važile za naučnu fantastiku, pa se računa na to da ništa ne podrazumevamo i da umemo da cenimo sve ono što nam korišćenje tehnologije donosi.

Ako pripadate nešto starijoj generaciji, onda vas ne samo sveprisutnost, već i količina različitih tehnoloških rešenja mogu donekle plašiti. I zaista, vreme potrebno nekome od 16 godina i nekome od 46 da ovladaju nekom, recimo, novom aplikacijom, obično se dosta razlikuju – „klincima” te stvari mnogo lakše polaze za rukom, jer njihov razvoj teče uporedo sa razvojem tehnologije.

Šta možete da učinite ukoliko vam korišćenje savremenih, pametnih tehnologija ne ide od ruke? Da li to znači da nikada nećete svoje poslovanje podići na ozbiljniji nivo, u doba kad čak i javna preduzeća nude mogućnosti da sa njima komunicirate putem interneta?

Naravno da ne. Ako iz bilo kog razloga oklevate i generalno vam se ne dopadaju trendovi „spavanja sa mobilnim telefonom”, ipak možete pronaći svoje mesto pod digitalnim suncem, tako što ćete upoznati i koristiti one tehnologije koje će vam zaista biti od koristi.

Evo nekoliko koraka u tom pravcu:

  • Birajte ono što vam stvarno treba. Ne morate preko noći postati pasionirani korisnik Snapchat-a; umesto gubljenja vremena iz čiste radoznalosti, fokusirajte se na one tehnologije, odnosno programe i aplikacije koji će vam zaista biti od koristi. To su najčešće virtuelni kalendari i rokovnici, servisi za kolaboraciju, ali i Word, Excel, Powerpoint, servisi za elektronsko bankarstvo i tome slično. Napravite odabir onoga čemu ćete posvetiti svoju pažnju, a sve ono što vas interesuje a neće vam koristiti za posao ostavite za slobodno vreme.
  • Ne ustručavajte se da potražite pomoć. Od toga da nekoga pitate kako da sinhronizujete sve svoje naloge na jednu mejl adresu, pa sve do kurseva za napredno korišćenje Excela, činjenica je da su vam mnoge opcije na raspolaganju. Imajte na umu da ništa nije pravljeno za vunderkindove, već sa obične korisnike, što znači da su korisnički interfejsovi većine programa i aplikacija napravljeni baš tako da budu jednostavni i logični. Kod nekih stvari najbolji učitelj će vam biti Google pretraga i metoda pokušaja i pogreški. Ovo kaže milenijalac koji je sa 10 godina pobrisao sve sistemske fajlove iz tadašnjeg Windowsa jer su mu delovali kao suvišno smeće koje samo zauzima prostor na računaru.
  • Krenite lagano i dajte sebi vremena. Malo toga se može postići preko noći, mada za neke osnovne stvari jedna „noć” zaista može biti dovoljna. Međutim, rutinu korišćenja neke tehnologije nećete steći preko noći, jer je za to potrebno vreme. Isto tako, jedini način da istinski nešto savladate je vežba, to jest praksa. Na primer, pre nekoliko godina sam teorijski ovladala osnovama korišćenja Photoshopa, ali mi to znanje nikada nije bilo potrebno. Tek pre oko godinu dana javila se potreba da koristim taj program, pa sam ispočetka učila ono što mi je potrebno. Ništa od onoga što sam „naučila”, ali ne i koristila nije ostalo zapamćeno. Te informacije prosto su izbrisane, prepisane od strane drugih, bitnijih i korisnijih.
  • Sagledajte pozitivne strane korišćenja tehnologije. Ako vam se čini da je sve ovo za vas ipak previše, te da je plaćanje računa putem interneta ili pametnog telefona još jedna novotarija za mlađe generacije, idite u poštu na dan isplate penzija i probajte da platite račune. Čekaćete sigurno najmanje pola sata u zagušljivoj prostoriji prepunoj ljudi koji takođe čekaju i nisu srećni zbog toga. Od kuće, odnosno iz kancelarije, potrebno vam je pet minuta da uradite isto to. Svaki put kada vam se učini da je izazov pred vama prevelik, setite se uštede na vremenu i živcima koje nam danas nudi tehnologija, a te uštede nisu ni male ni zanemarljive.

Baš kao vatra i voda, tako i internet i savremene tehnologije mogu da budu odlične sluge, a zli gospodari. To znači da vam mobilni telefon sa pristupom internetu može omogućiti da sate izgubite gledajući smešne snimke mačaka na YouTube-u, ali i da prisustvujete sastanku koji je udaljen od vas nekoliko stotina ili hiljada kilometara. Tehnologija, sama po sebi, nije ni loša ni dobra; ona je onakva kakvom je mi učinimo. Zato nam može olakšati život samo ako joj to dozvolimo i ako smo sa njom na „ti”. Milioni ljudi širom sveta su u tome uspeli i uspevaju, pa zato nema razloga da se i vi ne pridružite svima onima koji su otkrili dobre stvari koje nam nudi doba u kom živimo.

Poslednja izmena dana 22. novembra 2017. u 21:35


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »