Neki od najvećih umova u istoriji često su od strane svojih savremenika – pa i čitavog društva – dobijali etikete čudaka i ekscentrika. Jedan od takvih beše i „naše gore list“, jedini i neponovljivi Nikola Tesla. Neuobičajeno smele tvrdnje – poput onih o postojanju nekakve globalne mreže koju danas nazivamo „internet“ – obeležile su njegov put ka nesvakidašnjim i revolucionarnim otkrićima. I ne samo to: Teslina osobenost otkrivala je čoveka koji je pribegavao izrazito kreativnim načinima da udahne svrhu svojoj životnoj misiji.

Pitanje je koliko smo i danas, više od pola veka nakon njegove smrti, u stanju da spoznamo sve što nam je Nikola Tesla ostavio u amanet. A dugujemo mu mnogo, uz opravdanu sumnju u (kolektivnu) sposobnost razumevanja i prihvatanja uvida koje je nesebično delio sa čovečanstvom. Neki od tih uvida, međutim, nisu vezani isključivo za Teslinu naučno-istraživačku delatnost, već bi se mogli primeniti u ma kojoj oblasti ili disciplini koja počiva na kreiranju trajnih vrednosti. Iako ga možda ne bismo nazvali preduzetnikom u pravom smislu te reči, načela kojih se slavni naučnik doslovno pridržavao bez izuzetka bi se mogla primeniti i u savremenom svetu preduzetništva.

Neka vas ne dotiče šta drugi govore o vama.

„Nije mi žao što su ukrali moje ideje. Žao mi je što nisu imali svoje.“

Uprkos brojnim tvrdnjama o prisvajanju njegovih otkrića od strane drugih naučnika, Tesla nikada nije odustajao od stvaranja, istraživanja i implementiranja svojih ideja. Po prirodi ponizan i skroman, smatrao je da mnogo važnije kakvu korist neka ideja donosi čovečansvtu, nego kome će pripasti zasluge za njenu realizaciju.

Njegov stav je, prema tome, nedvosmislen: umesto da strahujemo od toga šta bi svet od nas mogao „uzeti“, fokusirajmo se na ono što bismo mi mogli pružiti svetu.

Gledajući unutar sebe, stičemo svest o sopstvenoj autentičnosti.

„Još od detinjstva sam bio primoran da usredsredim pažnju isključivo na sebe. To mi je donelo mnogo patnje; ali sa ove tačke gledišta to beše i neverovatni blagoslov. Uvideo sam neprocenjivu vrednost introspekcije, a ona mi je omogućila (samo)ostvarenje i sačuvala moj život.“

Sposobnost da načinimo neku promenu – bilo u sopstvenim životima ili u našem neposrednom okruženju – nezamisliva je bez negovanja istinske autentičnosti. Da bismo je u potpunosti spoznali i prihvatili, moramo najpre otkriti svoje talente i vrline, ali i slabosti koje nas ograničavaju u njenom neposrednom ispoljavanju. Refleksija i samoispitivanje stoga su nam najbolji saveznici u nastojanju da autentičnost iskoristimo kao svoj najjači adut.

U redu je biti ispred drugih.

„Dozvolite budućnosti da progovori o istini i svakome presudi prema sopstvenim dostignućima. Sadašnjost je njihova. Budućnost, za koju sam se istinski zalagao – ona pripada meni.“

Da li ste ikada doživeli da vam drugi govore kako vaše ideje i planovi nemaju smisla, ili da treba da se spustite na zemlju i prestanete juriti za kakvim nedostižnim idealima? „Savete“ ovakvog tipa Tesla je gotovo redovno dobijao. Ima li smisla u tim situacijama odustati i podleći mišljenju većine – i to samo zato što je kudikamo bezbolnije kretati se linijom manjeg otpora?

Potpuno je u redu ako vas tuđa mišljenja ponekad obeshrabre. U redu je i ako se zbog toga osetite iznevereno ili izopšteno. Međutim, neće svi uvek uočiti vrednost vaših ideja, i dovoljno je ukoliko to za početak znate samo vi. Naučite da prihvatite tuđe podozrenje, ali ostanite dosledni sebi i budite ponosni na svoje talente.

Nikada ne prestajte sa učenjem.

„Od svih stvari, knjige su mi najdraže.“

Uprkos svim pozitivnim stranama globalne mreže, mnogi se i dalje slažu sa tim da ništa ne može zameniti dobru, kvalitetnu literaturu. Da bismo saznali nešto novo, nije uvek neophodno da smo prikačeni na world wide web. Naprotiv, „analogna“ literatura nudi nam isto toliko – ako ne i više – raznolikih i dragocenih saznanja, pobuđujući istovremeno i našu maštu i kreativnost.

Strpljenje je ključ (samo)ostvarenja.

„Čovek od nauke nikada ne stremi kratkoročnim rezultatima, niti očekuje da će njegove ideje biti lako prihvaćene. Njegova dužnost je da postavi temelje i pokaže put onima koji će nastaviti njegovim stopama.“

Ukoliko shvatimo da nam je za ostvarenje ideala potrebno dugo, dugo vremena, da li ćemo zbog toga odustati ili ćemo ipak nastaviti da ih sledimo?

Na primer, pisci će svojim idejama posvetiti nedelje, mesece, pa čak i godine pre nego ih pretoče u likove i događaje koji čine suštinu priče. Slikari će nastojati da postignu savršen balans boja, dok će se naučnici i pronalazači iznova vraćati svojim izumima sa ciljem da ih rastave, ponovo sastave a potom i usavrše do perfekcije.

Naravoučenije? Bez istrajnosti i strpljenja, ni kreativnost neće stati u službu napretka i (samo)ostvarenja.

Nije uvek sve u novcu.

„Novac nikada neće imati vrednost koju mu pridajemo. Sva moja sredstva uložena su u oglede koji su me doveli do novih pronalazaka i omogućili čovečanstvu lakši i udobniji život.“

U savremenom svetu, većina je u potrazi za održivim biznis idejama ili, pak, izumima od milion dolara. Nasuprot tome, Tesla nas ohrabruje da pokušamo stvarati isključivo radi stvaranja. Da li nam to uvek garantuje i očekivanu (materijalnu) dobit?

Odgovor na ovo pitanje znaju svi koji su uložili pravo malo bogatstvo u svoje samostalne projekte, da bi naposletku ipak ostali „kratkih rukava“. A u kojoj meri će nam materjalna kompenzacija biti merilo uspeha, zavisi i od ličnog osećaja satisfakcije koji nalazimo u stvaralačkom procesu.

Nikada ne prestajte da stvarate.

„Inventivnost je najvažniji produkt čovekovog kreativnog uma. Suština je u dostizanju potpune nadmoći uma nad materijom i podređivanju ljudske prirode potrebama čoveka.“

Šta god nam drugi govorili – i šta god mi ponekad govorili sami sebi – važno je da nikada ne prestajemo da stvaramo.

Svetu je potrebno sve što imamo da mu ponudimo. Iako će nam se naše ideje ponekad činiti besmislenim ili ništavnim, težnja da kreativnošću razbijemo unapred definisane i ustaljene šeme svakako je ključ promena koje želimo da vidimo u svetu. Stoga nas Tesla podseća na našu odgovornost da iskoristimo svoje talente u cilju kreiranja vrednosti koje bi jednog dana zaista ovaj svet učinile boljim mestom.

Poslednja izmena dana 22. novembra 2017. u 21:33


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »