Donald Krouhrst se rodio u gradu Gazijabad na istoku Indije 1932. godine. Majka učiteljica i otac radnik u železnici ceo život su štedeli sa ciljem da pokrenu svoj biznis. Pokrenuli su fabriku sportske opreme. Kada je Donald imao 15 godina, u nemirima koji su prethodili borbi za nezavisnost Indije ta fabrika je izgorela do temelja. Porodica se vratila u Britaniju, ali je otac ubrzo nakon toga umro. Zbog teške finansijske situacije, mladi Donald je napustio školu i pristupio obuci za vojnog pilota. Problemi sa disciplinom rezultovali su time da njegova vojna karijera bude kratka i neuspešna, ali znanja koja je stekao bila su veoma vredna.

Pokrenuo je svoj biznis i razvijao razne eletrične uređaje. Jedan od njegovih napoznatijih izuma bio je i Navicator, maleni uređaj koji je na osnovu radio talasa uspevao da odredi pravac kretanja i približnu lokaciju. U vreme kada GPS-a nije bilo, bio je to značajan pronalazak i odličan alat za navigaciju. Ali, biznis nije zaživeo. Njegov investitor Stenli Best nije imao više strpljenja i Krouhrst je bio u nezavidnom položaju.

Da bi privukao pažnju javnosti, odlučio je da se prijavi za pomorsku trku oko sveta koju je organizovao Sandej Tajms. Tražio je sponzore, ali razumevanja nije bilo. U poslednjem očajničkom pokušaju, založio je svoj biznis i kuću koju je imao. Početak trke se bližio, a njegovo plovilo nije bilo spremno. Odlučio se za trimaran – brz, ali ne preterano siguran i stabilan. Zadatak je bio jasan, trebalo je da samostalno oplovi svet, i ako bude najbrži, dobiće nagradu od 5.000 funti (današnje vrednosti gotovo 20 puta više), zlatni trofej, i mnogo prostora u medijima. Moreplovci nisu smeli da prave pauze, već su morali bez stajanja da završe trku.

Neki su krenuli ranije, među njima i Robin Noks-Džonson koji je već jednom oplovio svet, uz pauzu u Australiji. Prvi polasci bili su u junu, a poslednji rok je bio kraj oktobra. Krouhrst je tek pripremao svoje putovanje, a vreme je prolazilo. Poslednji rok za polazak bio je svega par nedelja daleko, a Donaldu je tek stigao brod. Iskustva nije imao, prethodno je tek ponekad vikendom plovio. Jedan iskusniji vojni kapetan je odlučio da mu pomogne i nekoliko nedelja su vežbali. Brod se ponašao dobro, bio je izuzetno brz i okretan, ali je problema bilo mnogo. Mnoštvo sigurnosnih sistema nije bilo dovršeno. Savetovao je pred put Donaldu da odustane, ali ovaj to nije hteo… verovao je da nema kud.

Otisnuo se na put. Put je trebao da izgleda otprilike ovako – početak iz Britanije, pored Francuske, Portugala i Španije, oko Afrike do Rta Dobre Nade, zatim ka Australiji, a od Australje ka Južnoj Americi, obilazak oko Rta Horn, pored Foklanda nazad ka Britaniji. Ukupno devet brodova je krenulo na ovu skoro godinu dana dugu avanturu. Nekoliko njih je odustalo već posle par nedelja. Donald je skrenuo sa puta i stigao blizu obale Brazila. Bilo mu je jasno da sa brodom koji ima ne može da završi trku, ali je istovremeno bio preplašen sramote ako se vrati kući neuspešan. Sramote, i gotovo bezizlazne situacije u kojoj je bio. Odlučio je da laže, i na taj način kupi sebi vreme. Provere su vršene radio vezama i niko nije imao mogućnost da zapravo utvrdi gde su brodovi. Kako nije bilo pauza i stajanja, niko ni sa obale ih nije mogao videti. Dok su preostali napredovali, Krouhrst je pravio lažni dnevnik putovanja i redovno javljao svoju izmišljenu poziciju. To je trajalo nedeljama. Paranoja ga je izjedala.

Trka se bližila kraju. Po informacijama koje su imali, delovalo je da su Tetlej i Krouhrst rame uz rame po svim javljanjima. Noks-Džonson je uspešno oplovio Zemlju i stigao u Britaniju, ali zbog razlike u polasku, najbrže vreme je i dalje ostalo u opticaju za ovu dvojicu. Tetlej je forsirao brod ne bi li napravio razliku, ne znajući da je Donald zapravo hiljadama kilometara daleko. Brod nije izdržao. Srećom, Tetleja su spasili ribari. Za to vreme Donald je krenuo nazad, misleći da će izgubiti, i da nije strašno. Kada je dobio informaciju da je ostao jedini to je značilo da će, ukoliko se vrati, Krouhrst biti pobednik.

Zaustavio je brod kojim je prethodnih dana prelazio i po 350km za dan. Zaustavio je i ponovo je upao u psihozu. Ako bi pobedio, analizom njegovih dnevnika puta i svega što je javljao lako će zaključiti da je lagao. Posledice toga nikada ne bi mogao ispraviti. Sve bi bilo izgubljeno. Šta će reći svet? Ne samo da će bankrotirati, biće proglašen prevarantom i lopovom već će i ceo svet to znati. Stizale su vesti sa svih strana o tome kako će postati slavan, kako svi žele da otkupe prava na priču, kako ceo svet čeka samo da se on vrati.

U potpunom bunilu, pokušao je da pronađe izlaz u metafizici… Napisao je esej, svoje tumačenje Ajnštajnove Teorije relativiteta, u kojoj objašnjava da dovojno inteligentan um može prevazići ograničenja realnog sveta. U više od 25.000 reči, sve više udaljujući se od racionalnog napisao je sve što mu je bilo na duši. Nakon nedelju dana pisanja, završio je svoju belešku oproštajnom porukom i skočio u more.

Nakon deset dana njegov brod je pronađen, prljav, pust i prekriven čudni električnim žicama, ali njegovo telo nikada nije pronađeno. Robin Noks-Džonson je osvojio nagradu i poklonio je Donaldovoj porodici. Nekoliko godina kasnije ubio se i Najdžel Tetlej.

Kada postane važnije šta će drugi misliti od onoga šta vi mislite, definitivno ste sišli sa pravog puta. Što ste duže na stranputici, to su manje šanse za izbavljenje. Sami sebi često bivamo najveći neprijatelj.

Foto: Rinaldo Wurglitsch

Poslednja izmena dana 9. januara 2016. u 16:25


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »