Večito pitanje “Šta je starije?“ muči ljudski rod. Koka ili jaje? Zvezde ili galaksije? Mesec ili Zemlja? Nauka se napokon potrudila da ponudi prave odgovore i jednom konačno otkrije tajnu. Iako odgovori na ova pitanja često ne vode ničemu konkretnom, mnogi i dalje uporno razmišljaju, dajući sopstvene hipoteze. Pitanje koje zadaje nove glavobolje je i da li je šibica starija od upaljača. Sudeći po dizajnu i složenosti samog predmeta, reklo bi se da je upaljač mlađi izaslanik vatre. Međutim…

Zvanična teorija, oko koje se duboko polemisalo, nudi tezu da je upaljač nekoliko godina ipak stariji od šibice. Johan Volfgang Deberajner, nemački hemičar i izumitelj je 1823. godine napravio predmet, najsličniji današnjem upaljaču. Takozvana “Deberajnerova lampa“ predstavljala je zapravo stoni upaljač koji je funkcionisao po istom principu kao upaljači današnjice. Umeto butana ili benzina koji se i danas koriste u čuvenim “Zippo“ upaljačima, Deberajnerov upaljač je koristio hidrogen. Ovu veoma zapaljivu supstancu u narednom periodu su zamenili manje rizični gasovi i tečnosti, pa je upaljač dobio novo ruho i drugačiji izgled. Što se šibica tiče, stvari stoje malo drugačije. Veliku ulogu u patentiranju  korisnih štapića imao je engleski hemičar Džon Voker. Iako su i upaljači i šibice imali svoje preteče, prve prave šibice proizveo je Voker, sredinom 1827. godine. Englez je otkrio da mešavina amonijak sulfata, natrijum hlorida, skroba i gume uz pomoć trenja o neravnu površinu, može proizvesti plamen. Bez obzira na njegovu veliku želju, šibice u početku nisu bile od velike koristi. Nestabilan plamen koji se vrlo brzo gasio i izuzetno neprijatan miris, činili su da ljudi šibice izbegavaju. Ako se vratimo u nešto dalju prošlost, videćemo da su u severnoj Kini, tokom 577. godine koristili štapići koji su uz pomoć već zapaljene vatre, prenosili plamen na drugo mesto. Takvi štapići nalik su bakljama ili dogorelim šibicama, pa se ne može baš reći da je šibica tada izmišljena. Ideja o šibici, nesumnjivo je starija od ideje upaljača. Ipak, ovde govorimo o ostvarenju. U šesnaestom veku postojali su pištolji koji su proizvodili plamen i uz pomoć kojih se vatra mogla lako zapaliti. Mnogo sličniji današnjem upaljaču, ovi pištolji ipak nisu uzeti kao primer prvih upaljača. Konačno se može izvesti zaključak da je upaljač stariji od šibice. Iako se dugo vodila mrtva trka i presudile su samo četiri godine “fotofiniša“ upaljač je postavljen na tron. Zahvalnost dugujemo i onima koji su kroz istoriju podstakli da se “Debrajnerova lampa“ i Vokerova šibica unaprede. Zahvaljujući generacijama koje su došle nakon njih, današnje mašine za proizvodnju šibice mogu u toku jedne smene da proizvedu i do 10 miliona zapaljivih drvaca. Džošua Pusi je 1892. godine konačno patentirao šibice. Džordž Blejzdel je četrdeset godina kasnije u Bredfordu izumeo Zippo upaljač. Pedesete godine donele su inovaciju. Benzin u upaljačima zamenjen je butanom.

Ako se zapitamo zbog čega uopšte podsticati takmičarski duh u ovom slučaju, pristalice upaljača rekle bi da ne umemo da podnesemo poraz. Važnije je, valjda, koliko nam ova dva predmeta čine život lakšim. Od pronalaska vatre do danas prošlo je preko 300 000 godina. Pitam se da li bi ljudi na pustom ostrvu, bez vatre, marili šta je starije? Kladim se da ne bi.

Foto: hermanturnip



Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »