Njegova igračka karijera obeležila je period tokom kog je u ovoj zemlji samo sport funkcionisao. Kada se povukao i odlučio da postane trener, u zemlji košarke, košarka je bila na aparatima bez izgleda da se izvuče. Navučeni na uspeh, na berićetna leta, na balkon, morali smo da se „na suvo“ skidamo. I to je bolelo. Evropsko prvenstvo u Beogradu, koje je trebalo biti kruna jedne generacije, a završilo se potpunim debaklom i konferencijom za štampu za pamćenje. Ni danas nije jasno kako je Željko Obradović tada to preživeo.

Usledio je post, bolni porazi i blamaže. Odbijanje igrača da igraju, nedolično ponašanje. Duda je pokušao, rezultat je došao, ali nije moglo dalje… Posle tog evropskog prvenstva 2013. godine, na kom su nas preslišali Crnogorci i Makedonci i Ukrajinci, a finalno nas od košarke odučila Španija pobedom 30 razlike u 1/4 finalu, delovalo je da je konačno kraj. I dok su Klaver, Rubio i mlađi Gasol ukucavali poslednje eksere u kovčeg, mi smo se mirili sa time da više nismo zemlja košarke, i da nas se verovatno ni San Marino više ne plaši.

Ponovo niko od velikih trenerskih imena nije hteo reprezentaciju. On je hteo. Nije veliko trenersko ime, za to je potrebno mnogo kilometraže, ali ako neko zna kako se pobeđuje, zna on. Tog novembra 2013. godine Saša Đorđević je prihvatio izazov. Okupio je oko sebe odličan tim saradnika i bacio se na posao.

Godinu dana kasnije, osvojio je srebro na Svetskom prvenstvu. Dve godine kasnije, izgubio je u borbi za bronzu na Evropskom. I svi su ga otpisali. Ovo leto, izbervirao je mnoge svojim odlukama, a onda, korak po korak, uveo našu reprezentaciju u borbu za zlato na Olimpijskim igrama. Borbu, u kojoj nismo bez šansi.

Pozicija u kojoj je Đorđević bio pre tri godine u mnogome podseća na situaciju u kojoj se svi mi mali preduzetnici nalazimo već godinama. Pa ipak, pokušavamo, opstajemo, padamo, ustajemo. A inspiracije nikada dovoljno, i nikada dovoljno onih koji žele da pokušaju…

Strah za jednog, prilika za drugog

Rizik. Ta strašna reč. Rizik izaziva strah, strah izaziva blokadu. Strah da ne izgubiš nešto. Strah je često opravdan, a tek ponekad nije. Srpska košarka nije imala šta da izgubi. Nije imalo kud niže da se padne. Pojedinci su imali šta da izgube – reputaciju koju su gradili. A mogli su da dobiju tako mnogo. Mogli su da pokušaju da učine nemoguće, spasu izgubljeno. Hrabrost nije odsustvo straha, odsustvo straha je ludost. Hrabrost je kada, iako se plašiš, ipak odlučiš da daš sve od sebe i pokušaš.

Jedan čovek može da promeni sve

Zaista može. Sastav reprezentacije pre i posle Sašinog dolaska, poimence se nije mnogo promenio. Promenilo se sve ostalo. Promenio se odnos, promenio se stav. A onda su došli i rezultati. Na tom Svetskom 2014. u Granadi počelo je ubedljivo protiv Egipta, ali su nas ubrzo prizemljili Francuzi, Brazilci i Španci. Na kraju su svi oni ostali iza nas, a košarka se vratila „kući“, i klinci su naredno jutro istrčali na terene i počeli da ponovo imitiraju svoje idole. Promena počinje od jednog čoveka. Pravi čovek, može da pokrene lavinu.

Tim je sve

Kada imaš mali, kompaktan, posvećen tim, čuda su moguća. A šta je tim? Tim je grupa odabranih ljudi koja je spremna da radi zajedno na ostvarenju zajedničkog cilja. Sale kaže: Tim nije dvanaest najboljih igrača na papiru, nego dvanaest igrača koji najbolje igraju zajedno.

Tim je dakle skup ljudi čija je vrednost viša od proste sume vrednosti članova tima. Oni su zajedno bolji, jedni druge unapređuju i nadgrađuju. Za tim je potreban sklad. Tim se bira i formira tako da ga niko ne narušava. Tim je zajedno i u pobedi i u porazu. Kada padnu, jedni druge podižu, kada gube, jedni druge bodre. Nema zavisti, jer tim je iznad ličnih interesa.

Uloge u timu

Rekao je Sale jednom: Igrače ne zanima koliko znaš dok im ne pokažeš koliko ti je stalo. Tim ima zajednički cilj, ali tim se ne formira oko cilja. Tim se formira oko energije, hemije i autoriteta. Formira se oko vrednosti. Cilj je posledica, vrednosti su uzrok.

U timu svako zna svoje mesto, svoj zadatak i svoje odgovornosti. I svako zna pravila ponašanja koja se odnose na sve. Principe, od kojih se ne odstupa, i stvari koje se tolerisu. Ko prekrši prve – ne može biti deo tima, ko prekrši druge – mora da prizna grešku i spreči da se ona ponovi. Odgovornost prema timu, iznad svega.

Greške su sastavni deo uspeha

Niko nije imun na greške, pa ni najbolji. Greške su fatalne samo ako se ponavljaju, i ako ne otklonimo razloge zbog kojih su se desile. Mnogi veliki treneri su rekli – ovu reprezentaciju mogu pobediti mnoge, ona nije nepobediva kao one nekad, ali gotovo niko ih ne može pobediti dva puta na istom turniru. I tako je i bilo. Greške postoje, ali na greškama se uči. Greške nas ne čine ranjivim, one nas teraju da napredujemo, one nas čine boljim.

Dobra priprema je ključ

Da bi došao u priliku da uradiš nešto veliko, potrebno je da ispuniš mnogo uslova pre toga. Kada do te prilike dođe, potrebno je da je primetiš i iskoristiš. Ne možeš sebe da pripremiš na sve, ali na mnogo toga možeš.

Trojka u poslednjoj sekundi se vežba ceo život. Godine i godine treninga su potrebne da uopšte dođeš u poziciju da je šutneš. A kada dođeš, moraš da veruješ u sebe – jer tim veruje u tebe. Zbog nečega si taj status zaradio.

Sistem toleriše improvizaciju

I biznis i košarka imaju još jednu sličnost – oba su „žive stvari“. Oslanjaju se na sistem, ali tolerišu iskakanje iz sistema. Kao što u savršenoj muzičkoj kompoziciji, ili savršenoj predstavi ili filmu, improvizacija može učiniti stvar još boljom. Ali da bi sistem opstao, potrebno je vratiti se u njegove okvire.

Ipak, improvizacija nije za svakog. Ona je za virtuoze, one koji igru poznaju bolje od bilo koga drugog. One koji su zaradili kredit. Kredit se zarađuje u rudniku. Lako se troši, a teško stiče. Koristite ga pametno.

Male stvari prave veliku razliku

Kompleksan sistem se sastoji od mnoštva malih stvari. Svaka za sebe, uglavnom su beznačajne. Ali veliki broj malih stvari koje su za po malo bolje, prave osetnu razliku. Djavo je u detaljima. U situacijama gde su ishodi približno jednako izgledni, male razlike čine prevagu. Ako tim posmatraš kao jednu veliku cev, njena ukupna propusna moć zavisi od svakog od članova. Ako deset ljudi u timu da 100% svojih mogućnosti, efikasnost tima je 100%. Ako njih deset da samo 5% manje – po 95%, ukupna efikasnost tima je 59% (0.95 x 0.95 x 0.95 …), ako daju 105% svojih mogućnosti 162%. Faktor sreće, lično zalaganje, fizička i psihička priprema, fakor iznenadjenja, neke su od malih stvari koje prave veliku razliku.

Poštuj druge, slušaj svoje

Čak i u najboljoj nameri ljudi će te pitati – šta ti to treba? A neće svima namere biti dobre. U ljudskoj je prirodi da prijatelje želi da upozori na rizik. Takođe, ovaj mentalitet karakteriše to da svi ljudi smatraju da znaju vaš posao bolje od vas. Treba saslušati, naročito prijatelje, ali odluku donosi onaj ko snosi odgovornost. U timu, ceo tim se pita, ali odluku donosi onaj čiji je to zadatak.

Na kraju dana, prazne priče imaju kratak rok trajanja. Rezultati ostaju trajno, njih je nemoguće ignorisati.

Gotovo je tek onda kada odustanete

Svaki pad može značiti kraj. Ako odustanete. Ako ustanete, još se igra. Možda je jedna prilika propuštena, možda je voz prošao. Možda ste se skotrljali niz stepenice uz koje ste se peli. Možda je strm put gore, možda je lakše dalje niz stepenice. Ali kraj je samo ako i kad odustanete. I to je samo vaša odluka.

Pobednik se postaje

Postaje se tako što izađeš i pobediš. Zatim izađeš ponovo i pobediš ponovo. Prvo sebe, onda redom. Kada je lako – pobediš. Kada je teško – pobediš. Kada izgubiš, znaš da si dao sve od sebe. Mirno spavaš. Čekaš priliku. Izađeš i pobediš.

Sale kaže: Ja šutiram da bih pogodio. Ne šutiram samo da šutnem, nego da pogodim. Ne igram košarku da bih igrao, nego da pobedim.

. . .

Pred finale 2014. je rekao: Zašto opušteno protiv Amerikanaca u finalu? Pa to je finale Svetskog prvenstva? Nikada nikome nisam priznao da je bolji, dok me nije dobio na terenu.

Večeras je nova prilika. Zaradili smo je. Papir kaže – bolji su, srce kaže – vreme je. Teren se pita. On ne laže.

Foto: Košarkaški Savez Srbije

Poslednja izmena dana 10. aprila 2017. u 03:04


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »