Da bi bio preduzetnik, čovek mora da ima određene osobine. Ili, tačnije, ciljeve, vrednosti i težnje. I zato se preduzetnici, generalno, razlikuju od ljudi koji to nisu. Oni se lakše nose sa svim onim stvarima koje preduzetništvo čine izazovnim. I upravo zato oni i jesu preduzetnici.

Brojne su liste osobina za koje se smatra da bi jedan preduzetnik trebalo da ih poseduje. Iako ništa od tih stvari ne mora da važi kao opšteprihvaćeno pravilo, činjenica je da su preduzetnici opremljeni takozvanim „preduzetničkim instinktom”.

Šta je preduzetnički instinkt?

Kako bi se pobliže odredio ovaj pojam, osvrnućemo se na neke osobine koje većina preduzetnika deli. Možemo reći da su to visoko motivisani ljudi, odnosno neretko pravi zaljubljenici u svoj posao ili u slobodu koju im on donosi. Među njima ima mnogo kreativaca, kao i ljudi koji imaju odličnu sposobnost ubeđivanja drugih (persuazija). U zavisnosti od posla kojim se bave, mogu biti veoma prilagodljivi, spretni u balansiranju više važnih uloga odjednom, te poseduju dobre komunikacione i ostale veštine važne u radu sa ljudima. Oni su otporniji na stres i neizvesnost u smislu da ih lakše podnose, a isto tako su skloniji preuzimanju rizika. Odlučni su i vođeni sopstvenom vizijom toga kako nešto treba da izgleda.

Sve to skupa moglo bi da čini pojam „preduzetnički” instinkt. Naravno da je važno u obzir uzeti individualne razlike, kao i ono čime se neko bavi, ali ovo se čini kao adekvatan presek stanja.

Druga strana medalje

Ako sa jedne strane imamo ove osobine (ili neke od njih), koje pomažu preduzetnicima da to postanu i ostanu, šta onda znači to da se njihov preduzetnički instinkt okrene protiv njih?

Zamislite da svu svoju energiju i snagu (mentalnu i fizičku) koju inače trošite na svakodnevne aktivnosti u svom poslovanju preusmerite sa onoga čemu je inače fokusirana i okrenete je – ka sebi.

Najpre, osvrnimo se na pitanje – zašto bi se to uopšte desilo? Na prvom mestu, važno je imati na umu da preduzetnici nisu nikakvi superljudi otporni na boljke „smrtnika”. Baš suprotno, i njima se dešavaju stvari koje se dešavaju svima drugima, od kojih brojne nisu lepe i prijatne, a sastavni su deo života. Akumuliran stres, neki drugi problem koji je u gorućoj fazi na, recimo, privatnom planu, oslabljeno zdravlje… sve to mogu biti okidači za pojavu autodestrukcije, koja se može manifestovati stanjima i ponašanjima kao što su povlačenje, depresivnost, drastičan pad energije, anksioznost, povećano korišćenje alkohola, droga ili druga adiktivna ponašanja (pokušaj bega) i tome slično.

I tako, naizgled odjednom (a nikad nije odjednom), postajete osoba koja je zbog svoje visoke motivacije sagorela. Ili ju je usmerila u pogrešnom, ponekad čak i destruktivnom pravcu. Ili vas visoki kriterijumi vode u neurotski perfekcionizam, pa sate i dane provodite ulažući energiju u potpuno nevažne stvari. Nije retkost i da se preduzetnici izgube u brojnosti uloga koje moraju da obavljaju, pa počinje nekonstruktivno rasipanje energije, zbog želje i težnje da sve bude savršeno ili da bude brzo. Prilagodljivost može da „skrene” u nestalnost ili nestabilnost, kao što dobre komunikacione veštine mogu da „skliznu” u manipulativnost. Spremnost da se preuzima rizik može da se preuveliča do grandiozne mere i potencijalno ugrozi sve ono što je brižljivo građeno.

Većina preduzetnika vrlo dobro zna kako izgledaju ove i njima slične manifestacije. Mogu da se jave povremeno, kao odgovor na krizu, a mogu i da dobiju trajniji karakter. Njima je potrebno baviti se – što ranije, to bolje. Brzo uzimaju svoj danak, bez obzira da li pričamo o mentalnom i telesnom zdravlju ili biznisu.

Kako ne dozvoliti sopstvenom instinktu da vas samelje?

Na prvom mestu važno je prepoznati kada je potrebno napraviti pauzu. U tome će vam najbolji saveznik biti bavljenje sobom – samorefleksija o tome šta trenutno radite, kako ste time zadovoljni, šta možete da poboljšate, da li je vreme da malo pustite gas i tome slično. Za to vam nisu neophodne nikakve pripreme – sedite i mislite o sebi, svojim osećanjima, mislima i ponašanjima u proteklom periodu i izvucite neke zaključke, makar deset minuta u toku jednog dana. Ili dok radite neku repetitivnu aktivnost koja vam dozvoljava da se isključite.

Ako pritom shvatite da bi vam koristile smernice o tome kako i šta dalje, ili vam je prosto potrebna podrška – a ona je korisna i dobrodošla – uvek možete potražiti pomoć „sa strane”. To može biti vaš partner, prijatelj, član porodice, ali i stručno lice, kao što je kouč ili psihoterapeut.

Za koju god se opciju opredelili, ne zaboravite na važnost odmora. Od posla, ali i od svega što vas pritiska. Odmora tela i odmora duše. Makar deset minuta na obali reke gde ćete biti sami sa svojim mislima. Predah, vreme za sebe i razgovor o tome šta vam se dešava mogu doslovno da vam spasu ne samo dan, već i život.



Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »