Verovatno svi znate za onaj stari vic u kome čovek ne prođe na konkursu za portira, jer je bio nepismen, a samim tim i nije mogao da potpiše ugovor o radu. U međuvremenu, on osnuje svoju firmu, krene od malih koraka i na kraju balade završi kao multimilioner, vlasnik svega i svačega. Ponovo pred njega stavljaju neke ugovore, ovaj put neke basnoslovne vrednosti, i on stavlja ono čuveno X. Druga strana se zapita „Pa šta biste Vi tek bili da znate da se potpišete“ a on odgovori „Pa pretpostavljam portir u lokalnom preduzeću“.

Neka sumnjiva paralela se može povući i sa pričom koju želim sada da vam ispričam. To je priča o jednom od najvećih „povrataka na scenu“ u svetu preduzetništva, klasik istorije biznisa. To je priča o osnivačima čuvenog lanca prodavnica kućnih potrepština „The Home Depot“, Berniju Markusu i Arturu Blenku. I u toj priči postoji „šta bi bilo kad bi bilo“ momenat, jer sve počinje vrlo neslavno po naše junake. Priča o „The Home Depot“ započinje – otkazom! Berni Markus, potomak rusko-jevrejskih emigranata, inače po struci apotekar, i Artur Blenk, računovođa su bili zaposleni kao deo najužeg menadžmenta kompanije Handy Dan, koja je takođe bila igrač u oblasti prodaje proizvoda za unapređenje kuće i kućne radinosti uopšte. Prilikom preuzimanja kompanije od strane jednog mešetara, novi vlasnik je odlučio da pomenuti dvojac otpusti, iako za tim i nije bilo previše potrebe. Upravo u tom periodu Markus i Blenk su počeli eksperimentisati sa novim načinom poslovanja u njihovoj branši, sa sniženjima, smanjenjima troškova i obučavanjem osoblja da kupcima budu što više na usluzi.

Naši junaci odlučili su se nakon otkaza sami oprobati na bojištu koje su tako dobro poznavali. Uz pomoć investitora otpočeli su sopstveni posao otvarajući dve velike radnje u predgrađu Atlante. U prvo vreme dovijali su se na sve moguće načine – da bi pojačali utisak o obimu sopstvenog lagera (koji je brojao oko 18 hiljada artikala!) koristili su staru caku stavljanja na rafove praznih kutija proizvoda koji su već izloženi! Uz to, naravno, uveli su rigorozan trening i pripremu zaposlenih, što je kasnije rezultiralo onim po čemu je „The Home Depot“ postao i poznat – a to je činjenica da vam zaposleni u svakom trenutku može pomoći da pronađete baš ono što vam treba. To je zahtevalo da se Berni i Artur lično angažuju da na zaposlene prenesu stečeno znanje o proizvodima koje su oni doneli iz Hendi Dena. Jedno od načela je bilo da je fokus na potrošačima, a ne na proizvodima.

Nije to u startu išlo kako su njih dvojica zamislili, iako su se dovijali na razne načine. Evo još jednog iz palete „štosova“ koje su primenili – podelili su lokalnim klincima brdo novčanica od jednog dolara koje su ovi trebali da podele svima koji uđu u prodavnicu. Iako su mislili da će ovaj novac brzo biti razgrabljen, prošao je celi prvi dan a da se ta početna suma nije potrošila. Po rečima samih Blenka i Markusa, bilo je to jedno razočaravajuće iskustvo. Berniju Markusu žena je branila da se tih dana brije, jer nije želela da ga ostavlja samog sa britvom! Ipak, treći dan se pojavila nada – jedna žena je donela bamje kao izraz zahvalnosti što su joj kupovinu kućnih potrepština učinili prijatnim iskustvom. To je bio znak da je njihov posao na dobrom putu. Sledeći stepenik bilo je otvaranje dodatne dve prodavnice. I ostatak je istorija.

Jedna od rečenica koju nije loše zapamtiti, a delo je Artura Blenka i može se pronaći u njegovoj knjizi/autobiografiji „Izgraditi od nule“ glasi: „Šta znači biti dobar preduzetnik: rizikovati, imati viziju, imati snagu da se istraje, verovati u sebe i slušati mušterije“.

Artur Blenk je trenutno poznat i kao vlasnik NFL tima Atalanta Falkons, kao i veliki filantrop koji je dao preko 100 miliona dolara u dobrotvorne svrhe. Berni Markus je dao još više novca u iste svrhe. Na kraju, možemo postaviti pitanje – šta bi bilo sa ova dva momka da ih tadašnji gazda nije otpustio? Verovatno ne bi bili i dalje zaposleni Hendi Dena (koji je u međuvremenu zatvoren), ali možda ni ne bi bili vlasnici kompanije koja je procenjena na nekoliko desetina milijardi dolara. Kao što svaka priča ima pouku, ima je i ova – otkaz nije kraj, ili da ubacimo jednu domaću muzičku referencu – „u svakom porazu ja sam video deo slobode“.

Foto: Mike Mozart

Poslednja izmena dana 27. marta 2016. u 22:12


Nemanja Paleksić

Nemanja Paleksić rođen je 1981. godine u Gračanici, SR BiH, bivša SFRJ. Gimnaziju završava u Bijeljini, dok je diplomu pravnika stekao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Studirao je i filozofiju, dok trenutno završava postdiplomske studije na Fakultetu političkih nauka……. Saznaj više »