1. marta 1938. godine u južnokorejskom gradu Degu, Li Bjung-Hul je osnovao svoje trgovačko preduzeće. Firma se bavila proizvodnjom pirinčanih rezanaca i prodajom sušenih morskih plodova. Zapošljavala je 40 radnika i nosila ime „Tri zvezde“. Ili, na korejskom – Samsung.

78 godina kasnije, Samsung je:

  • Jedan od najvećih svetskih proizvođača smartfona, TV aparata i memorijskih čipova,
  • Glavni proizvođač AMOLED ekrana – 98 procenata njih nastaje u ovoj kompaniji,
  • Jednan od najpoznatijih brendova LCD panela.

Pri tome:

  • Samsung zapošljava više ljudi nego Google, Microsoft i Apple zajedno,
  • Ima prihod od 305 milijardi dolara (poređenja radi, prihod koje ostvaruje Apple je 183 milijarde, a Google 66 milijardi dolara),
  • Isti taj prihod čini 17% bruto domaćeg proizvoda cele Južne Koreje.

I to nije sve.

Jedan od najuticajnijih proizvođača dronova, mlaznih motora, 3D štampača, tenkova, opreme za prismotru i robota koji bi trebalo da zamene vojnike je Samsung.

Kompanija ima svoj grad i sopstvenu liniju odeće. Rukovodi zoološkim vrtom, ali i najvećim tematskim parkom u Koreji, „Everlandom“. Sem toga, poseduje svoj neprofitni medicinski centar u koji svake godine uloži 1,2 milijadre.

I to još uvek nije sve.

Petronas kule u Kuala Lumpuru treće su po visini na celom svetu. Nešto viši od njih je oblakoder Tajpej 101, koji se nalazi u glavnom gradu Tajvana. Burž Kalifa u Abu Dabiju, visoka 829.8 metara, zvanično je najviša zgrada na svetu.

I sve ih je izgradio – Samsung.

Kako je Samsung obuhvatio vasionu

Južnokorejska imperija praktično je jedna od vodećih na globalnom tržištu. Smartfoni, frižideri, kamere, televizori i zgrade – nema u šta Samsung nije „umešao prste“. I memorijske čipove u Apple-ovim uređajima zapravo je proizveo Samsung.

Od trenutka kada ju je osnovao, Bjung-Hul je želeo da njegova kompanija postane jedinstvena, istrajna i moćna. Na osnovu svoje vizije odabrao je i simboličan naziv „Tri zvezde“.

Tako je firma tokom svog razvoja polako ali sigurno osvajala različita tržišta. Sredinom ’50-ih godina, nakon Korejskog rata, Samsung se okreće najpre tekstilnoj i šećernoj industriji, a do kraja naredne decenije, iz proizvodnog pogona izlaze prvi kasetofoni i crno-beli TV aparati. Počevši sa proizvodnjom elektronike, firma zvanično postaje Samsung Electronics.

Sredinom ’70-ih, nekadašnje „Tri zvezde“ proširuju svoje delovanje na građevinarstvo i brodogradnju. U skladu sa globalnim razvojem tehnologije koji je nakon toga usledeo, 1983. godine pojavljuje se prvi kompjuter koji je Samsung ikada proizveo. Istovremeno, asortiman proizvoda počinje da obuhvata i televizore u boji, frižidere, videorekordere i veš mašine.

Za vreme poslednje decenije 20. veka, fokusirajući se na otvorenost ka inovacijama i garanciju kvaliteta proizvoda, Samsung Electronics definitivno postaje globalni lider.

A o sveprisutnosti ove kompanije na preduzetničkom „nebu“ govori i njen logo. U prenesenom značenju, nagnuta elipsa predstavlja vasionu, a njena plava boja korespondira sa bojom neba i okeana. Pri tome, reč „Samsung“ smeštena je unutar te elipse – odnosno vasione, a sitni otvori koji se mogu uočiti kod prvog i poslednjeg slova imena kompanije (S i G), ukazuju na njenu povezanost sa celim svetom.

A sve je počelo proizvodnjom pirinčanih rezanaca i transportom sušene ribe.

Koliko znači roditi se pod srećnom zvezdom?

Samsungova uspešna priča možda jeste jedna u milion – jer, nije realno da baš svaki lokalni biznis preraste u neimara koji će zidati najviše zgrade na svetu. S druge strane, sasvim je u redu sanjati velike snove, a jedan od načina kako se oni mogu pokušati ostvariti pokazuje upravo Samsungov primer:

  1. Osnivač Samsunga je, pre svega, imao viziju. Vrlo dobro je znao šta želi, što je, između ostalog, poručivao i naziv njegove kompanije.
  2. Uzimajući u obzir povelike Bjung-Hulove ambicije, jasno je da Samsungov uspeh nije mogao da se desi preko noći. U konkretnom slučaju, to „preko noći“ značilo je, najpre, uvideti trenutne mogućnosti i početi od onoga što je na raspolaganju u datim okolnostima. Za osnivača južnokorejskog giganta, to je bilo trgovačko preduzeće.
  3. Prateći inovacije koje su diktirale tržište, Samsung je počeo da „pušta pipke“. Bilo da su u pitanju kasetofoni, kompjuteri, dronovi, 3D štampači ili smartfoni, kompanija je uvek išla u korak sa vremenom. To joj je na kraju omogućilo da od distributera namirnica preraste u titana koji poseduje i sopstveni grad.

I sve to za 78 godina postojanja. Drugim rečima, jedan (recimo) prosečan ljudski vek.

Ipak, postoji jedna stvar koja izdvaja Samsung od svih ostalih ambicioznih preduzeća kojima se, za razliku od njega, nikada neće ukazati prilika da izgrade oblakodere od preko 100 spratova.

  1. Uz zacrtane ciljeve, ambiciju i maksimalno iskorištene prilike na brojnim tržištima, sasvim je sigurno da je Samsungovom uspehu doprineo i određeni faktor sreće. U prevodu, to je ona situacija kada se neko u pravo vreme zadesi na pravim mestima.

A to samo pokazuje da je za postizanje uspeha svemirskih razmera ponekad potrebno roditi se i pod srećnom zvezdom.

Ili tri.

Foto: John Christian Fjellestad

Poslednja izmena dana 19. septembra 2016. u 01:11


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »