Sećate li se gospodina Barnsa, upravnika nuklearke u gradiću Springfildu? Iste one u kojoj je radio Homer Simpson, miljenik auditorijuma širom sveta?

Isti taj gospodin Barns, beskrupulozan i osion, upravljao je svojom elektranom po sistemu čelične pesnice. I niko mu nije imao šta prigovoriti. Ako se ko i usudio, odmah bi mu se pokazalo gde mu je mesto. U svakom slučaju, ne bi tom više tek tako palo na pamet da talasa.

Namera Meta Greninga, jednog od tvorca serije, bila je, doduše, da prikaže iskarikiranu verziju onoga što bismo nazvali moćnim i odlučnim liderom. Nažalost, gospodin Barns bi mogao biti tek blaža verzija upravnika i rukovodioca o kojima slušamo ili čitamo u stvarnosti. Lidera lišenih empatije i poštovanja prema drugima, i onih koji sistem čelične pesnice shvataju odveć bukvalno. Nasuprot njima, „dobri momci“ – odnosno, svi kojima je tuđa dobrobit važna koliko i njihova – deluju kao da nemaju apsolutno nikakve šanse.

Jer, surov je svet biznisa, a opstanak na tržištu ne trpi mekoću i neodlučnost. Učiniće vam se ponekad da će ti dobri momci neminovno ostati na začelju kolone koja juriša ka idealima zvanim uspeh i reputacija. Na svu sreću, savremeni model poslovanja – za razliku od animiranih serija – diktira i nešto drugačija pravila.

Stvar je poprilično jednostavna. Liderstvo po principu čelične pesnice – onakvo kakvo poznajemo iz primera gospodina Barnsa – danas jednostavno ne prolazi. Poštovanje, reputaciju i uspeh, naime, nećete osvojiti treniranjem strogoće, nepopustljivosti i rigidnosti. Možda se o dobrim momcima u biznisu neće snimati serije, ali budite uvereni da će oni kad-tad stići na zaglavlje one jurišajuće kolone.

A po čemu ćete ove dobre momke prepoznati?

Pre svega, oni su svesni da savremeno poslovanje ne trpi nefleksibilnost. Upravo suprotno: ugled i poštovanje dobri momci će zaslužiti prihvatanjem „svežih“, ponekad smelih i inovativnih ideja – onih sa punim potencijalom da jednoj kompaniji obezbede put napretka.

A da bi tako nešto bilo moguće, i njihova kompanija mora počivati na stabilnim temeljima. Njih će, na prvom mestu, činiti svrha koja stoji iza pokretanja neke poslovne priče, a zatim i ljudi koji u toj kompaniji rade i koji će sopstvenim snagama izneti tu priču.

I ove dve karike neraskidivo su povezane. Zamislite, na primer, da radite isključivo za novac. Zamislite da nemate nikakav osećaj da je vaš rad zaista koristan i da doprinosi kvalitetu vašeg (ili tuđih) života. Tako ćete moći funkcionisati jedno izvesno vreme, a onda neminovno gubite motivaciju i osećaj da vaš rad ima ikakvog smisla.

A sada zamislite da se isto tako osećaju zaposleni koji rade u vašoj kompaniji. Možete li onda očekivati dobru radnu atmosferu, ili da produktivnost vašeg tima ostane na maksimalnom nivou?

I tu ne pomažu nikakve čelične pesnice ili treniranje strogoće – osim ukoliko je vaš cilj da izazovete strahopoštovanje. Primenite zato recept dobrih i poštovanih lidera: potrudite se da najpre sami budete najveći uzor svojim zaposlenima.

Negujte radnu etiku baziranu na transparentnosti, otvorenoj komunikaciji, poštovanju i uvažavanju različitosti. Potrudite se da u svom timu stvorite osećaj zajedništva i pripadnosti, i učinite vašu kompaniju mestom gde će se svi osećati prihvaćeno.

To je jedini način da se vremenom nađete na zaglavlju one kolone u kojoj svi jurišaju na svoje parče tržišta. To svakako ne znači da ćete biti spašeni teških ili „nepopularnih“ odluka. Ipak, odlučnost u ovom slučaju ne treba mešati sa rigidnošću. Ukoliko zaista težite kompromisu i dobrobiti svih koji rade za vas, tada će i eventualne teške odluke biti mnogo lakše prihvaćene.

Zbog čega dobri momci na kraju ipak pobeđuju?

Želite li videti da li je neko na strani dobrih momaka, obratite najpre pažnju na njegove zaposlene. Jer, to su ljudi kojima je, na prvom mestu, zadovoljstvo da budu u njihovom timu.

A razlog je ponovo krajnje jednostavan: iako će svi imati jasno definisane dužnosti, dobri lideri na njih neće gledati kao na „šrafiće u mašini“.

Naprotiv – oni će bezrezervno podržavati i ohrabrivati svoje zaposlene da se zauzmu za sebe. Bilo da su u pitanju dugogodišnji članovi tima ili oni tek pridošli, svi će imati priliku da bez ustezanja iznesu svoje predloge ili, pak, ukažu na ono što bi se u radnom procesu i okruženju moglo unaprediti. Time i sami zaposleni postaju direktno uključeni u stvaranje zdrave kompanijske kulture.

Dobri lideri, prema tome, znaće koliko je važno ohrabrivati saradnju i solidarnst. I ne samo to – oni će se potruditi da, ukoliko je to moguće, svojim zaposlenima maksimalno olakšaju radni proces. Jer, vremena su se promenila, a sa njima i (nepisana) pravila koja važe kako za rukovodioce, tako i za timove zaposlenih.

Sećate li se, recimo, kada je „biti na poslu“ podrazumevalo osmočasovno ili devetočasovno sedenje za jednim te istim stolom, uz obavljanje jednih te istih – često rutinskih ili „dosadnih“ – aktivnosti – i tako 20, 30 ili 40 godina u kontinuitetu?

U međuvremenu, razvoj tehnologije učinio je svoje: doneo nam je izvesnu udobnost i omogućio da rutinske i dosadne poslove obavljamo mnogo efikasnije. Biti prikovan za kancelarijski sto sada postaje stvar prošlosti, dok fleksibilnost u savremenom poslovanju već odavno predstavlja imperativ.

S druge strane, ma koliko išli u korak s vremenom, dobri lideri će uvek ostati verni trajnim, proverenim vrednostima. To nas donekle vraća na početak priče, tačnije na onaj biti-pre-svega-uzor-drugima momenat. U svetu liderstva, to znači ostati prizeman, svestan odgovornosti koju liderska pozicija sa sobom nosi, ali najvažnije od svega – ne zaboraviti da ona, u prvom redu, podrazumeva rad sa ljudima.

Zato će se dobri momci prema svima odnositi sa poštovanjem. Bilo da su u pitanju „obični“ radnici, osobe na višim pozicijama, ili pak, oni koji vredno rade iza scene – svi će oni biti vrednovani na osnovu svoje posvećenosti i zalaganja. A takvim odnosom prema zaposlenima i lideri će osvojiti njihovo istinsko poštovanje.

Prema tome, definicija moćnog lidera ni u kom slučaju ne mora biti sinonim za „teške“, ili pak ljude koji će bez pardona gaziti sve pred sobom. Razume se, svaki lider je priča za sebe, te ni onaj savršeni po svoj prilici – ne postoji. Međutim, tražite li dobre momke, prepoznaćete ih po njihovoj misiji kreiranja kulture transparentnosti i pripadnosti. Za razliku od beskrupuloznog gospodina Barnsa, jedino će oni biti u stanju da istinski inspirišu buduće lidere, a potom i ostave traga u tom (ponekad) surovom svetu biznisa.

Poslednja izmena dana 2. februara 2018. u 19:32


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »