Ulaganje u drugog nije samo altruizam, odnosno nesebična briga za druge. Ne možemo da odredimo u trenutku u kojem dajemo kada bi moglo da nam se vrati i u kojoj meri. Često mislimo samo na sebe, a kao krajnji rezultat može da se pojavi naš gubitak. Nismo u stanju odredimo kakve sve benefite, direktne ili indirektne možemo da očekujemo od pomoći koju pružamo drugom. Osim što je to, a to je najvažnije, jedna od najdubljih čovekovih potreba – da daje, povezujući se na taj način sa drugima.

Amerika je dugo vremena nakon početka Drugog svetskog rata taktizirala sa odlukom o ulasku u rat. Što zbog svoje nespremnosti, što zbog opredeljenja da se ne učestvuje u ratu koji je, samo naizgled, daleko od obala Amerike.

Uspeh Nemačke nad Holandijom, Belgijom i Francuskom, a nakon kraćeg vremena potpuna izolacija Britanije, morali su predstavljati šok za Ameriku. Ono što je za Amerikance izgledalo daleko i gotovo nemoguće, stizalo je sad opasnom brzinom do njih. Od pomisli o vlastitoj sigurnosti, do straha za budućnost u par koraka. Sledilo je ulaganje u sopstvenu odbranu, u podizanje defanzivne i ofanzivne moći. Međutim, bilo je potrebno još nešto, mnogo više od toga. Predsednik Ruzvelt je, da bi ojačao svoju vladu, pozvao u kabinet i dva sposobna republikanca. Razlike, do tada nepremostive, sad su postale most koji vezuje podeljene snage.

Bilo je potrebno mnogo više od toga. Neki su još uvek savetovali da je potrebno čekati i ne ulaziti u konflikt. Argumenti su bili razumljivi, ali kratkovidi. Što da ulažemo u nekog drugog, da ginemo van naše zemlje. Bolje bi bilo, ako ikad bude zatrebalo, da se borimo na svom terenu.

Ruzvelt se nije slagao sa ovim. Bilo mu je jasno da je to kratkovido. Bilo mu je jasno da ne misliti u tom trenutku o Evropi, znači ne misliti o sebi. Većina naroda je bila protiv ulaska u rat, takođe i Kongres. Francuska je udavljena. Da li se moglo pomoći Francuskoj, ostaje pitanje bez odgovora.

U predizbornoj kampanji 1940. godine Ruzvelt je izjavljivao sledeće: ,,I dok govorim vama, majke i očevi, uveravam vas, i ranije sam vam to govorio a evo govorim i sada opet, opet i opet: Vaši dečaci neće biti poslati u neki strani rat.“ Ništa mu neće biti zamerano kasnije kao to. Veliki raskorak je delio dve želje: da ostane u očima drugih neutralan, da vremenom Amerika bude simbol demokratije, a da istovremeno garantuje spas Britanije.

Čerčil je tražio pomoć. Pismom iz decembra 1940. godine detaljno opisuje katastrofalno stanje u kojem se Britanija nalazi. U tom trenutku Ruzvelt shvata da ne može više da odugovlači. Učiniće ono što je moglo biti urađeno mnogo ranije. U tom trenutku se rodila ideja o jednoj zamisli koja je i altruistička i efikasna. Ta zamisao je poznata kao ,,Zakon o zajmu i najmu”. Ako Britanija nije u stanju da plati, pa šta, neka ne plati.

Da bi dobio još veću simboličku vrednost, a možda i da bi odobrovoljio Kongres, zakon dobija broj 1776. To je godina objavljivanja američke nezavisnosti. Taj predlog je dao ovlašćenja predsedniku da sve ratne materijale ,,proda, prenese, zameni, posudi, dade pod zakup ili na bilo koji drugi način da vladi one zemlje čija je odbrana, prema predsednikovom mišljenju, od vitalnog značaja za odbranu Sjedinjenih država.“

Žestok otpor izolacionista u Kongresu nije bio dovoljan – zakon je prošao 11. marta 1941. U jednom govoru par dana nakon usvajanja zakona, predsednik je govorio o svojim porivima za jedan ovakav zakon. Pomoć prijatelju je pomoć poslata u budućnost meni. Govorio je: ,,Mi verujemo da su ratni poklič diktatora, njihove nadmene izjave o jednoj rasi koja vlada, besmislica i suludost. Nikad nije bilo samo jedne rase koja sposobna da kao neki vrhovni gospodar vlada svojim savremenicima.”

Foto: U.S. Naval Historical Center Photograph # NH 67209

Poslednja izmena dana 14. marta 2016. u 01:00


Nenad Stanojević

Nenad je master profesor srpske književnosti i jezika sa višegodišnjim radnim iskustvom u privredi, u komercijalnom sektoru. Stalni je stručni saradnik Matice srpske i dugi niz godina autor tekstova iz oblasti književnosti, psihologije i filma na više internet portala. Sa…… Saznaj više »