Japan je odavno sinonim za brz oporavak i revitalizaciju i, u isto vreme, sinonim za nagli katastrofični nestanak onoga što je izgrađivano godinama, decenijama. Samo naizgled paradoksalna situacija. Upravo strah od nestanka povezuje društvo snažnije nego bilo šta drugo i ojačava volju da se krene iznova.

Posle Drugog svetskog rata, nakon ogromnih razaranja i ogromnih ljudskih gubitaka, Japan je ubrzano obnovljen uz dinamičan privredni i društveni razvoj. Vođe nisu bile toliko udaljene od radnika, niti su radnici bili u toj meri izolovani od donošenja odluka i uticaja na funkcionisanje kompanija. Šta više. Mnogo je o tome pisano. Ono što je ključno, mogli bismo nazvati međusobnim poverenjem.

Jasno nam je da je ovde na delu poseban privredni model koji umnogome podseća na život sam. U pitanju su ljudi koji kompaniju doživljavaju kao svoju širu porodicu, u pitanju je povezanost, svest o sistemu, dugoročnost, nema mesta za malodušnost zato što je povezanost snažnija od straha, nepoverenja i defetizma.

Šta zapravo čini povezanost? Čovek može da bude mudar bez razmetanja, ne izazivajući zavist, rekao je Seneka. Ako pokažemo nedostatke, ako sebe malo strožije ocenjujemo, izazvaćemo veće poštovanje drugih. Umerena skromnost je mnogo poželjnija od arogancije. Umerena skromnost je mnogo prihvatljivija u grupi, nego arogancija.

Samopouzdane osobe izazivaju u nama zavist i odbojnost. Spremniji smo da se povežemo sa onima koji su umereno samokritični. Ranjivi, ,,ljudi od krvi i mesa“, kako to inače definišemo, snažnije nas privlače, nego supermeni koji su bezgrešni i hladni.

Rad u prosveti mi je to dokazao. Kad bih prvi put ulazio u učionicu, predstavio bih se i rekao šta je to što sam postigao, a onda bih rekao šta je to što sam uprskao i šta sve ne znam. Smeh u učionici je dobar foršpil za učenje.

Naravno, to nije prvobitno bila strategija. Strategija je postala tek kasnije, što joj nije oduzelo na iskrenosti i efikasnosti.

Zaboravljamo na iskrene ljudske razgovore u našem radnom okruženju. Služba je služba, a družba je družba. Da, ali…Ličniji odnos dopušta da omogućimo ljudima, sa kojima smo u bilo kojoj vrsti kontaktna, pa onda i u poslovnoj vrsti kontakta, da se jednako otvore prema vama, da pokažu svoje slabosti, što opet omogućava snažniju prisnost i izbegavanje površnosti. Površnost je upravo upaljač sa odloženim dejstvom. Nijedan posao nije moguće obaviti kvalitetno u takvoj atmosferi. Umesto toga, potrebno je napraviti sigurnu bazu – savez, iz kog onda možemo upućivati i kritiku.

Fokusiranje na slabosti i negativna pedagogija nanose štete odnosu i samim tim procesu koji je pred nama. Očekivali smo negativnu ocenu naših napora i vremenom smo gubili volju za rad, rekli su mi učenici o nekim mojim prethodnicima.

Kritika, koja je potrebna u nastavku procesa, lakše se prima na ovako izgrađene odnose. To je kritika koja nailazi na plodno tle. Moj metod je bio da u razredu pronađem učenike koji će na prvim časovima dobiti petice. Da ih lociram i da im omogućim da se istaknu.

Kako se ti mladi ljudi osećaju? Šta ih sve muči? Kao vođa tima, bez obzira da li ste profesori, fudbalski menadžeri ili bilo šta drugo, u odgovorima na ova pitanja možete da otkrijete moduse kako da vaš tim bude bolji.

Najčešće navođen razlog zašto sam zaslužio njihovo poverenje i ljubav bio je da ih razumem, jer ih pažljivo slušam. Obavili smo posao, a prethodno smo postali prijatelji, pokazavši jedni drugima ljudsko lice sastavljeno od slabosti i snage. Jednostavno je. Složeno je. Najteže je. Najlepše je i najefikasnije je.

Ako menadžer nije u stanju da motiviše radnike, problem je u njemu.

,,Najčešće su oni koji hoće da uče sputani autoritetom onih koji ih poučavaju.” Ciceron

Poslednja izmena dana 19. marta 2016. u 19:58


Nenad Stanojević

Nenad je master profesor srpske književnosti i jezika sa višegodišnjim radnim iskustvom u privredi, u komercijalnom sektoru. Stalni je stručni saradnik Matice srpske i dugi niz godina autor tekstova iz oblasti književnosti, psihologije i filma na više internet portala. Sa…… Saznaj više »