Uniqlo je kompanija koja pred sobom ima jasan cilj: preuzimanje sveta. Ne baš kako to rade zlikovci iz naučnofantastičnih filmova, već kroz ojačavanje i širenje svog brenda. Kako za sada stvari stoje, izgleda da im to polazi za rukom.

Kompanija Uniqlo (izgovara se „juniklo“, a neodoljivo liči na skraćenu verziju „You need clothes“, što bi na engleskom značilo „Potrebna ti je odeća“) doživela je ogroman uspeh u poslednjih petnaestak godina. Ona je danas najveći prodavac odeće u Aziji. Fokus joj je na masovnoj proizvodnji cenovno pristupačnih odevnih komada koji su svima potrebni i koji se izrađuju u mnoštvu boja, kako bi našli svoj put do što šire ciljne grupe.

Od predgrađa do svetskih centara mode

Sve je počelo u malom predgrađu u Japanu pre tridesetak godina. Prva Uniqlo prodavnica otvorena je 1984. godine u Hirošimi, kada je poslovanje ove kompanije bilo strogo lokalnog karaktera. Početkom devedesetih, japanska ekonomija doživela je ogromnu recesiju i, zahvaljujući tome, ova pristupačna odeća pronašla je svoj put do velikog broja kupaca koji su tražili načine da uštede novac.

Ubrzo se, međutim, dešava prvi veliki zastoj. Prodaja počinje da opada, a sa njom i profit. Tada se donosi odluka da se veći akcenat stavi na žensku odeću i dolazi do reorganizacije kompanije. Nakon toga počinje širenje ovog brenda i na tržišta van Azije, ali se tada dešava sledeći veliki propust.

Naime, do 2002. godine, Uniqlo je otvorio 21 prodavnicu u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali do 2006. godine samo je osam ostalo otvoreno. Razlozi se kriju u činjenici da u ovoj zemlji nije dobro uspostavljen identet Uniqlo brenda, niti je rađena analiza tržišta.

Slično se desilo i u SAD. Kada je u njujorškoj oblasti Soho otvorena prva Uniqlo prodavnica, prodaja je bila veoma skromna. Stil koji je ova kompanija namenila tržištu Amerike nije bio ono što su Amerikanci želeli. Recimo, sva odeća koju je Uniqlo nudio bila je uska, u malim veličinama. Dobar reprezent takve odeće su takozvane „skinny“ farmerke, koje u potpunosti prate liniju noge. Većina Amerikanaca, međutim, nije želela takvu odeću, izuzev određenog broja takozvanih „urbanih kupaca“ kojima je ovaj stil bio dopadtljiv i čija se baza nalazila u Njujorku. Zato je ponuda uskoro prilagođena onome što je želela većina, a urbani kupci posmatrani su kao zasebna, a ne glavna ciljna grupa.

Danas Uniqlo ima više od 1100 prodavnica širom sveta, sa većinom u modnim prestonicama poput Njujorka, Pariza i Londona, a prisutan je i u Singapuru, Maleziji, Kini, Tajvanu, Filipinima i drugim zemljama.

Krajem 2012. ova kompanija prestigla je većinu svoje konkurencije i postala četvrti najveći prodavac odece na svetu, odmah iza Gapa, H&M-a i Inditexa u čijem je vlasništvu Zara.

Japanski pristup poslovanju

Rad u Uniqlo prodavnicama odvija se brzo, a transformacija objekata izvršava se u minimalnoj količini vremena. Ono što ga razlikuje od drugih prodavnica odeće je to što izgleda potpuno prilagodljivo bilo kom gradu, državi ili kulturi. „On je poput bele kutije koja je uvek na crnoj podlozi“ reči su kojim ga je opisao jedan od njegovih menadžera. On nema poseban enterijer, akcenat nije na izgledu same unutrašnjosti, već na njenoj nenametljvosti, praktičnosti i jednostavnosti.

Osnivač i CEO ove kompanije je Tadaši Janai, jedan od najbogatijih ljudi u Japanu. Njegov cilj je da Uniqlo postane uspešniji od Zare, a kako bi se to postiglo, osnovan je Uniqlo univerzitet u Tokiju, gde se obučavaju menadžeri koji se zatim šalju u prodavnice širom sveta. Tadaši Janai medijima je pre nekoliko godina otkrio da namerava da kupi Barneys (što mu je 2007. zamalo pošlo za rukom), kao i Gap.

Uniqlo pažljivo analizira svaku aktivnost koju sprovode njihovi zaposleni: od načina na koji se slaže roba, do strogog vođenja računa o tome kako se komunicira sa kupcima. S tim u vezi, u prodavnicama ove kompanije neizmerljiv broj puta u toku dana može se čuti pet unapred osmišljenih rečenica. To su: „Zdravo, moje ime je …, kako ste vi danas?“, „Da li ste pronašli sve što ste tražili?“, „Ako vam nešto treba, samo mi se obratite. Moje ime je …“, „Hvala vam što čekate“ i „Doviđenja, nadam se da se vidimo uskoro opet.“ To je osnova znanja koja se zahteva od svakog ko dolazi u kontakt sa kupcima.

A šta je cilj sada ove kompanije? Osim preuzimanja sveta, evo nekih malo konkretnijih ciljeva: godišnja zarada od 5 triliona jena do 2020. godine (što je ekvivalent sumi od oko 43 milijarde dolara) i postajanje vodećim modnim biznisom XXI veka. Radnje se širom sveta, a posebno u SAD, otvaraju na svakih nekoliko godina i plan je da se sa takvim tempom nastavi.

Činjenica da je relativno brzo prevalio put od skromne prodavnice u pregrađu do prisustva u svim važnijim gradovima sveta, Uniqlo čini zanimljivom i poučnom pričom za sve savremene preduzetnike i modne gurue. Akcenat na praktičnom stilu, niskim cenama i usmerenosti na kupce definitivno se pokazao kao dobra formula uspeha.

Foto: Uniqlo.com

Poslednja izmena dana 9. aprila 2016. u 22:42


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »