Jako dobar primer za ono što se zove Brendiranje kulture i tradicije predstavlja industrija škotskog single malt viskija i na takav pristup treba da se ugledaju srpski rakijaši. Pored toga što ima odličan ukus i aromu, single malt viski ima promotere koji su na pametan način upotrebili keltsku tradiciju i mitologiju. Naime, postoji nekoliko principa koje su Škoti primenili, a svi oni se vezuju za činjenicu da moderni konzument jakog pića ne želi više brzo alkoholno zadovoljstvo, za koje je, budimo iskreni, votka neprevaziđeno piće.

Savremeni čovek želi svojevrsnu vremensku mašinu koja bi ga pijenjem određenog pića izmestila iz trenutnog društvenog okruženja i pružila mu osećaj povratka u “stara dobra vremena“. On želi da se upusti u istraživanje, da nešto nauči i otkrije. Što ga neka priča odvede dalje, konzument više uživa i spremniji je da se veže za određeni brend, geografski prostor i određenu kulturu. Sve ovo je samo jedna od grana opšteg trenda izmišljanja tradicije, ali u isto vreme je i legitiman mehanizam formiranja mreže ljubitelja i potrošača.

Generalno, možemo primetiti dva pristupa vezivanja tradicije za jako alkoholno piće, uslovno ih možemo nazvati američki i škotski model. Naime, američka industrija burbona, usled nepostojanja dubljeg istorijskog trajanja američke države, biva prinuđena da oko svoje alkoholne industrije formira mrežu legendi i priča koje se vezuju za političku istoriju Amerike. Pa tako imamo burbone koji nose ime Thomas Jefferson, George Washington, uzimaju se elementi iz Američkog građanskog rata (Rebel yell, Knob Creek)  ili vremena prohibicije. Pored ovoga, moćna američka medijska mašinerija obilato pomaže stvaranju burbon mitologije, preko filmova, serija, rok potkulture, magazina i slično. Voleo bih kada bi se šljivovica iz nekog malog podruma pojavila i pomenula u nekom našem filmu, a već dugo čekamo pesmu o šljivovici koja neće biti narodnjačka.

Škotski model, sa druge strane, mnogo je pogodniji za srpsku industriju alkohola. Naime, Škoti su shvatili da je moderna istorija škakljiva tema, pa ne romantizuju previše ni borbu protiv Engleza, ni učešće u raznim ratovima po Evropi, već su celu priču pomerili u mitsku prošlost.  Takođe, dosta se koriste legende vezane za geografske spečifičnosti i atraktivne prirodne lokalitete. Ogroman broj viskija ima u svom imenu reč Glen, što znači dolina, ili Loch što znači jezero. Pomenuću samo neke primere za ovo, viski Ben Nevis je nazvan po najvišem vrhu u Britaniji za koju se vezuju desetine legendi o vilenjacima i vilama, najsevernija škotska destilerija Highland park ima viski Loki, nazvan po vikinškom bogu vatre, Ardbeg Konavrehen je viski sa imenom poznatog morskog vira za koji se vezuju price o keltskim kraljevima.

Naše nacionalno piće definitivno zaslužuje kvalitetniju prezentaciju i reklamu. Neke destilerije su to lepo počele, ali sve koje žele da prave kvalitetnu šljivovicu treba da osmisle kampanju koja će konzumentu imponovati kada pije najpopularnije srpsko piće. Bez svake sumnje, imamo mnogo i priča i legendi u kulturi našeg naroda, za one koji nemaju ideju blog Rakija, uglavnom preporučuje knjigu našeg profesora Sretena Petrovića, Srpska mitologija. Vreme je da imponujemo onima koji žele nešto da nauče o nama.

Foto: Boris Ševo

Poslednja izmena dana 3. juna 2017. u 14:23


Ilija Malović

sociolog, šnapsofil i urednik portala Rakija, uglavnom. Počeo karijeru u oblasti primenjenih društvenih istraživanja kroz svopstvnu firmu Sinopsis. Od početka ga je zanimala sociologija svakodnevnog života: stilovi života, popularna kultura i potkultura. Pre tri godine, sa kolegom,  pokreće portal Rakija,…… Saznaj više »