Bilo da ubeđuju svog šestogodišnjaka da na vreme uradi domaći zadatak, ili šefa da odobri finansiranje njihovog projekta, postoje ljudi koji poseduju tu zavidnu sposobnost da svojim argumentima navedu druge da učine gotovo sve što požele. Veština uveravanja, kao jedna od presudnih za uspeh, nalazi se visoko na listi poželjnih osobina, što se možda najbolje uočava u poslovnom okruženju.

Za nekoga kome ova sposobnost nedostaje, takvi pojedinci deluju kao retki srećnici obdareni kakvom misterioznom harizmom i dopadljivošću koju je nemoguće imitirati ili naučiti. Iako im se to ne može u potpunosti ni osporiti, istina je da uverljivost u većini slučajeva nema veze sa nekakvim nedostižnim talentom. Ključ je, zapravo, u načinu na koji se ovi ljudi postavljaju u određenim situacijama, ali i njihovoj sposobnosti da prepoznaju i kontrolišu sopstvene reakcije i emocije. Tako se veština uveravanja često povezuje i sa razvijenom emocionalnom inteligencijom, zbog čega ćemo kod tih „retkih srećnika“  vrlo često prepoznati neke od sledećih osobina.

  1. Umeju da udovolje drugima.

Osobe koje krasi izražena veština uverljivosti uvek će se truditi da, ukoliko to mogu, izađu u susret i nesebično pruže pomoć i podršku drugima, pridobijajući na taj način i njihovu naklonost. Takođe, nije im teško da u svemu daju svoj maksimum i žrtvuju se za ciljeve koje smatraju važnim. Ipak, za njih je doslednost prema sebi važnija od toga da po svaku cenu „isteraju“ po svom, te će znati da procene i u kojim situacijama je neophodno da se zauzmu za sebe.

  1. Nisu agresivni, ali ni plašljivi.

Nasuprot nametljivcima čiji agresivan nastup odbija većinu ljudi, uverljive osobe će svoje stavove izneti na samouveren, ali ne i napadan ili nasrtljiv način. Idealna kombinacija samopouzdanja i smirenosti neće im dozvoliti da tvrdoglavo nameću svoje mišljenje.

Isto tako, retko će svojim ponašanjem odavati utisak stidljivosti i nesigurnosti. S druge strane, svojim sagovornicima će uvek ostaviti mogućnost da preispitaju njihove argumente, čime pokazuju spremnost na otvorenu i fer komunikaciju.

  1. Umeju da prilagode svoj stav i ponašanje.

Zbog sposobnosti da dobro procene sagovornike, uverljivim ljudima ne predstavlja problem da im se prilagode. Ukoliko uoče da je osoba sa kojom razgovaraju stidljiva i povučena, potrudiće se da joj pristupe na odmeren i suptilan način. A shvatajući da je od njihovih reči ponekad mnogo važniji način na koji nešto saopštavaju, osobe sa izraženom veštinom uveravanja obratiće pažnju i na znakove neverbalne komunikacije.

Od pokreta i gestova, do izraza lica i načina izražavanja, ovi ljudi svoju okolinu osvajaju i pozitivnim stavom. U tome su im najbolji saveznici osmeh i direktan kontakt očima, a svojim govorom tela ne odaju samo entuzijazam prema svojim idejama, već podstiču i druge da o njima otvoreno diskutuju. Budući da većina ljudi po prirodi nesvesno kopira ponašanje svojih sagovornika, njihov pozitivan stav često će imati i zarazan efekat na okolinu.

  1. Uvažavaju tuđa mišljenja.

Dopustiti da se neko ne složi sa vama ili priznati da vaš argument možda nije najispravniji spada u vrlo moćne taktike uveravanja. Na taj način se, nasuprot tvrdoglavom nastojanju da se „istera svoje“, pokazuje spremnost na priznavanje sopstvenih grešaka, ali i otvorenost u prihvatanju tuđih stavova. Zato će uverljive osobe dozvoliti drugima da iskažu (ne)slaganje, pokazujući time iskrenu želju da uvaže tuđe argumente.

  1. Umeju da ispričaju priču.

Poznato je da će većina ljudi pre iskazati interesovanje za neku ideju ukoliko im se ona predstavi na originalan i zanimljiv način. Kao što spada u nezaobilaznu marketinšku i prodajnu tehniku, pravilo „ispričaj dobru priču“ važi i u slučajevima kada nekoga želimo da uverimo da posluša ili prihvati naše stavove. Stoga će i oni koji žele nekome da skrenu pažnju iskoristiti svoje veštine pripovedanja da bi ga zainteresovali za ono što imaju da kažu.

  1. Postavljaju prava pitanja.

Tokom međusobne komunikacije, postoji jedna greška koju mnogi nesvesno čine – a to je da razmišljaju o svojim odgovorima i pre nego što pažljivo saslušaju svog sagovornika. Zbog toga se ponekad dešava da pogrešno protumače suštinu njegovih reči, što na kraju vrlo lako može dovesti i do nesporazuma.

Za onoga ko želi da razvije veštinu uverljivosti, često postavljanje pitanja predstavlja odličan način ne samo da izbegne potencijalne nesporazume, već i da pokaže interesovanje za ono što neko želi da mu saopšti. Ljudima je važno da im drugi daju do znanja da ih pažljivo slušaju, te će vrlo pozitivno odreagovati ukoliko im se omogući da svoje stavove detaljnije obrazlože.

  1. Ostvaruju povezanost sa drugima.

Površno ophođenje prema drugima sigurno nije najbolji način da se pridobije nečija naklonost. Koliko god njihovi argumenti bili ispravni, uverljivi ljudi znaju da to neće postići ukoliko sa drugima ne uspostave iskrenu i otvorenu komunikaciju. Na taj način će i onima kojima iznose svoje predloge sugerisati da ih ne doživljavaju kao suparnike ili „mete“.

U tome će upotrebiti još jedan trik – naime, potrudiće se da što češće svoje sagovornike oslovljavaju ličnim imenom. Poznato je da ljudi svoja imena doživljavaju kao neodvojivi deo svog identiteta, te će i često obraćanje sagovornicima na taj način uticati na njihov osećaj uvažavanja i prihvatanja.

  1. Iskreni su i originalni.

Ko god želi da uveri nekoga u ispravnost svojih stavova i mišljenja, teško će u tome uspeti ako ne pruži priliku drugima da ga upoznaju. Uverljive osobe to čine svojom iskrenošću i otvorenošću, ne ustežući se da pri tome pokažu svoje prave osobine.

Upravo iz razloga što ne pokušavaju da prikriju svoje „pravo ja“ i pritom se dobro se osećaju u svojoj koži, i ostali ih doživljavaju kao spontane i originalne. Iako su svesni svojih mana i nesavršenosti, to ih ne sprečava da veruju u svoje sposobnosti. Zbog toga će uvek težiti tome da ostvare ciljeve koji su im važni, što je svakako stav kojim će i na druge ostaviti pozitivan utisak.

  1. Znaju kada da se povuku.

Čak i kada procene da mogu da upotrebe direktniji pristup, uverljive osobe će znati u tome da postave jasne granice. Ukoliko se druga strana oseti prisiljenom da prihvati tuđe mišljenje, potpuno je prirodno da će se instinktivno suprotstaviti razmatranju bilo kakvih argumenata. Osim toga, izražena upornost ponekad može rezultirati kontraefektom, te je povlačenje u pravom trenutku nešto što uverljivim osobama pruža dodatnu prednost u komunikaciji.

Promišljen odgovor na tuđe reakcije ponekad će od njih zahtevati i da odustanu od namere da nekoga uvere u ispravnost svojih stavova. Zbog svesti o tome da svako ima pravo na svoj izbor, ovi ljudi ne shvataju tuđe odbijanje kao udarac na svoju ličnost ili ego. Paradoksalno, ono što druge navodi da poslušaju i uvaže njihove predloge upravo je izostanak bilo kakvog pritiska – što je karakteristika koja ljude sa izraženom sposobnošću uveravanja možda i najbolje opisuje.

Poslednja izmena dana 27. novembra 2017. u 01:37


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »