Francuzi i Britanci su uvek nekako bili na svoju ruku. Različiti od ostalih, a opet, po svaku cenu, različiti i međusobno. Tako recimo, kada su jedinice mere u pitanju, vekovima su i jedni i drugi menjali, do nivoa da je svako selo imalo svoj sistem, nekompatibilan sa svim drugima. Britanci su se krajem Srednjeg veka pokušali standardizovati, i uspeli su donekle u tome, iako i danas koriste neke jedinice drugačije nego bilo ko u svetu.

A Francuzi… Francuzi su naravno priča za sebe. Pričamo o narodu koji uzgaja više od 30 vrsta luka… U vreme Francuske revolucije, krajem 18. veka, na teritoriji Francuske u upotrebi je bilo više od četvrt miliona različitih mernih jedinica. Dobro ste pročitali, četvrt miliona. Tokom revolucije, Francuzi su polako počeli sa uvođenjem metričkog sistema. Od grada do grada, u narednih nekoliko decenija, mere su donekle standardizovane. To označava početak kraja Francuskog ludila sa merama.

Jedan od problema koji je uopšte doveo do te apsurdne situacije je činjenica da je trgovcima odgovaralo da svako ima svoje mere, jer su na taj način mogli da diktiraju situaciju prilikom otkupa i prodaje. Kada kažem da diktiraju situaciju, mislim da bezočno kradu, a da im niko ništa ne može. Poseban problem je predstavljala činjenica da su mnogi koristili iste nazive za potpuno drugačije mere, pa je svaka komunikacija izvan kruga ljudi koji se međusobno razumeju, bivala besmislena.

Ovo je i jedan od razloga zašto za Napoleona kažu da je bio nizak…

Svi znate da je Napoleon bio nizak, i da je voleo da gura desnu ruku pod prsluk kada se slika, i to je za podsmeh. Za ovo drugo je kriv Žak-Luj David, francuski slikar i utemeljivač klasicističkog slikarstva. Kada ga je Napoleon postavio za dvorskog slikara, napravili su nekoliko portreta, a svi ostali portreti bili su inspirisani nekom od tih slika. A na tim portretima, Napoleon je tako držao ruku jer je to ocenjeno kao ispravan stav za čoveka na njegovoj poziciji.

U prilog tome je govorilo i to što je još u antičko vreme ta poza bila karakteristična za velike govornike, a Fransoa Nivelon, glavni autoritet kada su maniri u pitanju, toga vremena, kaže da je ta poza odiše muškom smelošću ublaženom skromnošću. Poza je veoma često korišćena u Engleskoj u isto vreme, ali je obično nisu koristile „toliko poznate ličnosti“ pa oni nisu predmet podsmeha.

A što se druge stvari tiče… Kaže se da je Napoleon bio visok 5 stopa i 2 inča, što je prevedeno na metrički sistem oko 157 cm. Stvarno za podsmeh. Samo… On nije zaista bio toliko visok. Bio je visok 5 stopa i 2 inča u francuskim merama, što je malo više od 5 stopa i 7 inča po današnjim merama. A to je oko 170 cm. To ga i dalje ne čini grdosijom, naročito uzevši u obzir prosečnu visinu u nekim evropskim zemljama, ali nije svakako ni patuljak. Naročito kada uzmemo u obizr da je prosečna visina u Francuskoj u to vreme bila 5 stopa i 5 inča, odnosno nekih 5 cm manje nego što je Napoleon bio visok.

Čovek je, dakle, bio primetno iznad proseka… ali to uopšte nije važno kada ljudi već više od dva veka smatraju da je bio malen.

Foto: Jacques-Louis David

Poslednja izmena dana 3. jula 2016. u 02:17


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »