Zamislite dva scenarija:

  • Od sutra na posao dolazite nasmejani jer vas očekuje savršeno radno okruženje. Svi su prijateljski nastrojeni, spremni da pomognu i ne prenose svoje lične frustracije na vas.
  • Od sutra primate platu koja će biti 50% veća.

Možete da izaberete samo jedan scenario. Budite sada iskreni prema sebi i pre čitanja ostatka teksta odlučite koji scenario biste izabrali.

Meni je ova tema bila veoma zanimljiva, pa sam rešio da napravim anketu i da saznam kako bi se ljudi u mom okruženju postavili ukoliko im neko ponudi izbor između pomenutih alternativa.

Postavka ankete je bila krajnje jednostavna. U startu je naglašeno da je za popunjavanje ankete potrebno da je ispitanik bio zaposlen u prethodnih 6 meseci, a da se u suprotnom njegov odgovor neće računati. Ubrzo anketa je imala više od 170 ispitanika.

Zarad detaljnije analize, ispitanici su između ostalog pitani da li su zadovoljni poslovnom kulturom i da li su zadovoljni svojim primanjima.

Analizirajući rezultate ankete važno je naglasiti da od 173 ispitanika, svojim trenutnim primanjima je zadovoljno je 51% njih, dok je 69% zadovoljno svojim trenutnim poslovnim okruženjem. Uzimajući pomenute podatke u obzir, ne čudi sledeći odnos u odgovorima ispitanika:

  • 54% ispitanika izjasnilo se za povećanje plate tj.
  • 46% za savršeno radno okruženje.

Job Satisfaction vs. a Big Paycheck

Njujork Tajms (NewYork Times) u tekstu pod nazivom ‚‚Zadovoljstvo poslom protiv velike plate“ (‚‚Job Satisfaction vs. a Big Paycheck“) zaključuje da odluka  zavisi od visine plate. Pozivajući se na ispitivanje koje je sprovela Nacionalna Akademija nauka Sjedinjenih američkih država, Njujork Tajms zaključuje kako nedostatak novca predstavlja važan faktor u našoj dilemi sve do trenutka u kom stanovnik SAD-a godišnje zarađuje 75,000$.  Interesantno bi bilo izračunati koliko bi ta cifra iznosila za naše podneblje.

Izgleda da  mini anketa nije ni zagrebala površinu još veće i zanimljivije teme – u kom trenutku novac prestaje da bude bitan?

Zanimljivo je takođe spomenuti da istraživanja profesora Kristijana Valdstroma (Christian Waldstrøm), koja prevashodno izučavaju tematiku društvenog tj. organizacionog kapitala, naglašavaju važnost neformalnih društvenih veza i formiranja neformalnih društvenih struktura u radnom okruženju. Nazivajući ovaj fenomen društvenim kapitalom (social capital) i mapirajući njegove razmere, profesor Kristijan i njegove kolege naglašavaju višestruku (isplativu) korist od podržavanja neformalnih društvenih struktura unutar organizacije.

Spomenuto istraživanje nas navodi na još jedno zanimljivo pitanje – u kom trenutku organizacija poseduje društveni kapital koji je dovoljno ‚‚veliki“, ne samo da zadrži postojeće kadrove, već i da privuče nove.

Verovatno nismo (niti ćemo ikada biti) svesni kompleksnosti svih faktora koji utiču na izbor između pomenutih scenarija, ali ukoliko samo uzmemo u obzir dva spomenuta faktoranaš izbor dobija sasvim novu dimenziju. 

Voleo bih da radim u …

Možda sam ja ‚‚romantik“, ali smatram da bih uvek birao da budem deo kvalitetnog organizacionog kapitala, nego da sa više novca isfrustriran vraćam u svoj dom.

U poslednje vreme sve češće čujem izjave koje počinju sa  ‚‚Voleo bih da radim u …“ i bez obzira da li se radi o kompaniji Google, Nordeus ili Telenor, izjave ovakve izjave imaju veoma jasnu poruku. Neko je u tim kompanijama prepoznao kapital. Koju  vrstu kapitala je taj neko prepoznao, verovatno zavisi od samog posmatrača.

Bez obzira da li se radi o većoj plati ili društvenom kapitalu, uzmite u obzir samo ta dva spomenuta faktora i zapitajte se koliko ste vi zadovoljni svojim radnim mestom?

Zapitajte se koliko je vaša organizacija bogata društvenim kapitalom?

Zapitajte se kako sve to utiče na vas i zašto?

‚‚Pitate li: Koja je prava granica bogatstva?
Ona je: prvo, imati što je potrebno, a drugo, imati što je dovoljno.’’

Lucije Eneja Seneka

Foto: ©Smiljana Aleksic

Poslednja izmena dana 14. marta 2016. u 01:00


Aleksandar Tanasković

Aleksandar svoja interesovanja mahom usmerava ka korisničkom iskustvu na internetu i optimizaciji konverzija. Sertifikovan je u skladu sa Google (Partner), Hubspot (Academy), Facebook (Blueprint) i Bing (Accredited professional) programima. Osnivač je blogova Istorija menadžmenta i Digitalni marketing.