Davne 1873. godine u Monte Karlu, inženjer po imenu Džozef Džeger bio je čest posetilac jednog tamošnjeg poznatog kazina. Jednom prilikom proveo je sate sedeći i posmatrajući nekoliko ruleta, pokušavajući da „provali“ da li je zaustavljanje njegovog pokretnog dela na određenom broju i na određenoj boji zaista toliko nasumično kao što se čini. Na kraju je primetio da jedna od mašina baš i ne funkcioniše toliko proizvoljno.

Razmišljajući o mehaničkom disbalansu kao mogućem uzroku, došao je do zaključka da bi se kretanje točka u neku ruku moglo unapred predvideti. Želeći da svoju teoriju isproba i u praksi, seo je za točak sreće i u roku od jedne večeri osvojio 70,000 dolara (što bi danas iznosilo 1,3 miliona dolara).

Tokom narednih nekoliko dana, primenjujući isti princip, uspeo je da iz kazina izvuče neverovatnih 8,7 miliona dolara u današnjem iznosu.

Razume se, krupijei i radnici kazina primetili su ovaj niz neobičnih slučajnosti. Nisu baš bili spremni da poveruju u to da je inženjer jednostavno srećne ruke, te da samo na osnovu toga konstantno osvaja zapanjujuće sume novca. Pokušavali su da ga osujete tako što su, bez njegovog znanja, zamenili rulet mašinu za kojom je sedeo – što je, naravno, rezultiralo i Džegerovim iznenadnim gubicima.

Ipak, upamtivši da je „njegov“ točak sreće na sebi imao malenu ogrebotinu na jednom od brojeva, Džeger ga je ubrzo ponovo pronašao. I osvojio izgubljeni novac.

I dalje poprilično začuđeni, radnici kazina pribegli su novoj metodi – ispomerali su pragove koji su na ruletu namešteni između različitih brojeva. Videvši da ponovo počinje da gubi, inženjer-detektiv je odustao od daljeg iskušavanja sreće, vratio se u rodnu Englesku i započeo sopstveni biznis. Sve u svemu, iz kazina u Monte Karlu na kraju je išetao sa 6,3 miliona dolara.

Sajber misije „belih šešira“

Otprilike vek i po nakon ovog poduhvata, raznorazni Džozefi Džegeri i dalje postoje. Oni danas ne obaraju rulete (mada se mogu naći i takvi), već web sajtove, servere i sisteme kompanija koje „barataju“ sa velikom količinom poverljivih podataka.

Cyber Security Analyst, Information Security Engineer, Penetration Tester ili Certified Ethical Hacker samo su neki od naziva zanimanja ljudi koji se bave „provaljivanjem“ bezbednosnih sistema banaka, vojske, policije, kompanija koje održavaju servere, kao i cloud servisa, web domain hostinga, itd. U IT žargonu, pomenuti stručnjaci se često nazivaju white hat hackers (tzv. „beli hakeri“), a njihove aktivnosti podrazumevaju sajber napade na pomenute sisteme u cilju pronalaženja manjkavosti, a zatim i poboljšanja njihove zaštite – princip vrlo sličan onome koji je primenjivao i sam Džozef Džeger.

Kada se uzme u obzir da su navedeni sistemi danas skoro u potpunosti digitalizovani, jasno je da uvek postoji određena opasnost od njihovog ugrožavanja i „curenja“ osetljivih informacija u javnost. A dijapazon ovakvih informacija je zaista širok – od ličnih podataka koje obični ljudi ostavljaju prilikom korišćenja online usluga banaka, do snimaka sigurnosnih kamera ili podataka u složenim sistemima koji se koriste u obezbeđivanju, na primer, zatvora ili vojnih baza.

Nije potrebno biti IT stručnjak da bi se shvatilo koliko biste problema imali u slučaju uspešnog hakerskog napada na, recimo, sistem banke u kojoj držite vašu ušteđevinu koju ste mukom zaradili i ostavili za „crne dane“. Posmatrajući širi kontekst, obelodanjivanje informacija koje nisu za svačije oči (pogotovo onih u kategoriji „strogo poverljivo“ ili „državna tajna“) može dovesti do haosa i na globalnom nivou.

Bezbednosni propusti kao osnova sigurnosti

Kada se želi obezbediti maksimalna zaštita za digitalizovane sisteme, na scenu stupaju upravo moderni Džozefi Džegeri – naravno, u svojoj „beloj“ varijanti. Iako se do kraja nikada nije saznalo na koji način je promućurni inženjer uspeo da nadmudri rulet u Monte Karlu (uzimajući u obzir da tada nije bilo digitalizovanih sistema), slobodno bismo ga mogli nazvati „prapretkom“ današnjih hakera.

Kao što je već pomenuto, traženje nedostataka u digitalizovanim bezbednosnim sistemima zarad njihovog pospešivanja potpuno je drugačije od traženja nedostataka radi njihove zloupotrebe. Princip je isti, ali cilj nije. Danas većina ljudi zna bar za jednog „klinca iz komšiluka“ koji po Youtube-u traži tutorijale, a potom pokušava da probije nečiji Facebook profil. A tako se počinje..

Za razliku od ovakvih slučajeva, white hat hakeri poseduju ogromno znanje iz brojnih oblasti IT-a koje se, naravno, ne može naučiti preko Youtube-a. Zbog toga ovi pojedinci predstavljaju jedan od osnovnih stubova zaštite od neželjenih napada u cilju eksploatisanja poverljivih informacija. Gotovo kao super ljudi, koji odlučuju da svoje supermoći koriste za stranu dobra.

Poslednja izmena dana 4. septembra 2016. u 01:37


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »