Jedan klijent nedavno mi rezignirano kaže kako ljudi u njegovoj firmi nisu posvećeni poslu. Kao doktor koji još nije siguran u dijagnozu, savetovah mu da krene sa aspirinom, u vidu nedeljnih planova i dnevnih izveštaja. Aspirin je dobar i za klice, ali i preventive radi – za srce. Iz mog iskustva, ovo sa nedeljnim planom i dnevnim izveštajem je prvi lakmus test kako stojimo po pitanju obaveza, kako ih sami vidimo, kako vrednujemo vreme, svoje i tuđe, da li smo u firmi samo prolaznici ili ozbiljni igrači. To je ujedno i prva lagana terapija, jer prvo sa čim se suoči čovek koji teži parazitizmu jeste da se osvesti šta radi svakog dana na poslu i čemu stremi. Ono bitno-hitno podela dolazi tek kad razrešimo šta nam je sa voljom.

Kad god nađem primer kako ljudi pokušavaju da izmisle način da pobede lenjost time što će joj povlađivati, ja to sačuvam za svoj virtuelni Darvinov muzej nepobedive ljudske prirode. Odabrao sam najpre da vam predstavim neke šampionske proizvode koji se dobro prodaju onima sa viškom ega, a manjkom dobre discipline. Ja bih tako postavio dijagnozu za ovu pojavu. Ove štake i ostala pomagala koja uporno pokušavaju da nadomeste lenjost arhivirao sam sa interneta proteklih meseci.

  1. Razni notesi za zapisivanje obaveza. Jedno je zapisivanje i To Do inventarisanje, a sasvim drugi par rukava je to i realizovati. Kako sam puno puta uhvatio sebe da puno toga zapisujem u naletu osećaja besmrtnosti i supermenštine, to sam sveo zapisivanje na minimum u korist efikasne realizacije, makar ne i tako kvalitetne. Da dodam da ljudi koji planiraju zapisujući, obično budu rigidni prema novim prilikama koje im iskoče, zato što takve šanse nisu u planu – to je vrlo česta jama u koju upadnu.
  2. Aplikacije koje vas teraju da radite nešto drugo naizgled smisleno umesto da radite ono što treba da radite. Ima puno aplikacija da uzgajate biljku ili da hranite nekog ili nešto time što ćete biti fokusirani u radu na računaru. Ako vas aplikacija, naime, „ulovi“ da odlazite svako malo na Fejsbuk ili Instagram, ona ubija vaše voljeno drvo koje ste virtuelno posadili. Mislim da je pravo pitanje da li radite da biste gajili virtuelno drvo ili da biste bili svrsishodni. Tim pre što hendlovanje aplikacije samo po sebi uzima vreme i pravi novu disperziju. Odnedavno i Gugl Hrom ima ekstenziju koja ograničava boravak na sajtovima za blejanje, pa ako se prekorači, tj. ne poštuje ono što ste sami sebi zadali, ovaj pretraživač će zaključati te sajtove do kraja dana. Rešio pop da kazni selo…
  3. Poruke u ramovima tipa Radi, ne lenčari ili Učini da se stvari dese. Ovi proizvodi su veoma prisutni i dosta se kupuju. Knjižare su preplavljene njima, jer je prokrastinacija pandemična bolest. Verovatno više radi štosa, manje radi ozbiljne poduke kroz ozbiljne poruke, ovo se pravi da bi prijatelji kupovali pa poklanjali prijateljima, roditelji deci, deca roditeljima itd. Svojevremeno su ovo radile naše babe i prababe, vezle su takozvane kuvarice – belo platno sa nekim iscrtanim likom devojke, i obaveznom porukom; ove kuvarice su stajale iznad šporeta sa svrhom da bude rimajnder ili zamena za prisustvo autoriteta. Sećam se moje bake da je imala kredo na platnu Kuvarice manje zbori da ti ručak ne zagori. Dala je kuvaricu mojoj majci kada je rešila da je nauči da kuva. Jedna jedina koju sam ikada zapazio da se obraća muškom svetu glasi Ustaj sine, prolaze devojke. Kao što su vremenom kuvarice postale inventar, tako su i novi slogani u ramovima po modelu Get shit done, najpre na putu da postanu ukras na zidu a ukrase ne možemo nikad ozbiljno shvatati.
  4. Odeća koju oblačimo kad želimo da radimo. Ovo sam takođe negde našao da je dobar lek, naročito za one koji u kancelariju idu kežual obučeni, ali i za frilensere koji rade od kuće – da navuku neku svečanu odeću koja će im dati poruku da su na radnom mestu, ne za trpezarijskim stolom. Da napomenem da sam prošlog leta bio veoma produktivan kada sam bosonog, u šortsu i raskopčanoj košulji u hladu voćnjaka razvijao planove nekoliko projekata na računaru. Odelo ne čini radnog čoveka. Ipak, verujem da kod nekih osoba ovo ipak radi.
  5. Ostalo: energetska pića, čajevi, eterična ulja, sredstva za bockanje, flomasteri za važne i manje važne zadatke… tu bih stavio i knjigu recepata za koktele koji se prave na poslu tobože da razbiju monotoniju, kao i uređaj za pravljenje jake kafe, namenjen odsutnim programerima i developerima. Nađoh i jedan proizvod koji je namenjen beznadežnim slučajevima – onima koji dremaju za kompjuterom i tabletom, to je aplikacija koja registruje treptanje i duže zatvaranje očnih kapaka – pa sama isključuje ove uređaje. Očigledno, ovo će tek postati unosna industrija, jer je potreba da se sebi lenjom ugađa obrnuto proporcionalna veličini planina svakodnevnih obaveza.

Lenjost je u ovom tekstu namerno prenaglašena, iako nimalo ne zanemarujem činjenicu da je dobar deo odlaganja obaveza prouzrokovan preobiljem doživljaja u multimedijalnom svetu, koji odvlače pažnju. Protiv toga se nije lako boriti, naročito kod mladih, koji su rođeni i razvijali se u doba digitalnih komunikacija i u poplavi reklamnog sadržaja. Iako godinama održavam dobru disciplinu u produktivnosti i efikasnom korišćenju vremena, nisam, međutim, našao nijedan dobar odgovor na pitanje samom sebi zašto sam tako malo tekstova napisao u poslednja dva meseca. Imao sam vremena, da se ne izvlačim. Ne manjka ni inspiracije, manjka fokusa da se zašilji digitalna olovka. Ostaje mi da u drugom delu ovog teksta objasnim kako sam sebi pomažem u ovoj boljci pomoću paradajza, privijanjem na bolno mesto.

Poslednja izmena dana 25. februara 2018. u 01:12


Aleksandar Đerić

Konsultant za kreativnu ekonomiju, kreativno mišljenje, strategijski i projektni menadžment i razvoj kreativnog mikro i malog biznisa. Radi u oblasti finansijske ekonomije i industriji razvoja ljudskih resursa. Tokom karijere duge 25 godina razvijao i upravljao u više od 400 projekata…… Saznaj više »