Kad govorimo o smetnjama radu i fokusiranosti, mislimo na dve ključne pojave – jedna je odlaganje obaveza tj zanemarivanje obaveza da se ne bi ništa radilo, a druga je zanemarivanje obaveza na način da se radi nešto drugo, umesto onog što bi trebalo. Pošto je teško zamisliti da postoji stanje u kome se ne radi ništa, naime – i ležanje i fantaziranje jeste neka aktivnost mozga, to onda svakoliko odlaganje/zanemarivanje obaveza svodimo pod jednu te istu naviku – koju stručno ne nazivamo više lenjost, već prokrastinacija. Živimo u doba samopovlađivanja, kada svaka mana ima pravo legitimiteta, a sama reč mana više nije politički korektna. Jer ako je nešto globalno prisutno, kao što lenjost današnjice jeste, teško da može biti određeno kao nedostatak, zato je to opšta osobina i opšte mesto.

Na osnovu ovakve postavke stvari, red je priznati da se svaki čovek susreće sa potrebom da odgađa sve do poslednjeg momenta, tj da ne bi radio ono što mu je napor i da bi radio ono što mu pričinjava zadovoljstvo. Evo kako ja pomažem sam sebi u ovoj boljci pomoću paradajza, privijanjem, kako sam najavio, na bolno mesto tj na moždani nerv pogođen kratkim rokom ili kompleksnim zadacima.

Koristim pomodoro tehniku. Pomodoro je italijanska reč za paradajz, a naziv tehnike je došao na osnovu prvog tajmera koji je autor ove tehnike koristio, tajmer je bio plastični i bio je u obliku ovog povrća. Tehnika je stara nekih četrdesetak godina i njen autor je Frančesko Sirilo (ili Kirilo ako je nekom draže). Zahvaljujući vašoj lenjosti, on i danas zarađuje pare preko svog sajta. Njegova filozofija se svodi na to da nas natera da se transformišemo a da se ne promenimo, tako bi se najbolje mogla opisati ova samovarka. Naime, potreba da se beži od obaveza se ne stigmatizuje, već se manom upravlja tako što se vreme rada deli na aktivnost i na pauzu. Pomodoro preporučuje da kad se sedne da se nešto radi, taj rad nikako ne prekida narednih 25 minuta. Nakon toga, proglašava se pauza od 5 minuta. Posle ukupno 4 sesije rada tj. 2 sata angažovanosti pažnje, dozvoljena je pauza od pola sata. S obzirom da je pretpostavka da je upravljanje vremenom zapravo ovladavanje navikama, strogo se uzima da pauza mora trajati maksimalno 5 minuta, odnosno 30 minuta posle 4 sesije fokusiranosti. I ni minut duže. Ovo je načelno pravilo i ja sam ga tako uzeo, jer sam na osnovu samospoznaje dinamike rada koja mi odgovara, ustanovio da moje  pomodoro sesije efikasno mogu da traju 40 minuta, nakon čega ide 10 minuta pauze, od čega je 5 minuta ležanja i 5 minuta čitanja nečeg drugog, npr neke vesti sa nekog od analitičkih sajtova koje pratim. Posle tri sesije od po 40 minuta rada i 3 puta po 10 minuta, tj. ukupno 140 minuta, napravim pauzu od 40 minuta. U tih malo više od preporučenih pola sata prekida fokusiranosti težim da ne radim ništa mentalno aktivno, već da se usredsredim na fizičku aktivnost – hodanje, čišćenje, slaganje stvari, pakovanje i sl. Pre nastavka rada, u poslednjih desetak minuta te pauze ležim i gledam u plafon. Nakon toga sam spreman za naredne tri sesije. Istekom ukupno 6 sesija, pravim pauzu od 60 minuta. Ovo je samo tehnički deo posla, nešto kao pravila igre, sada dolazi poenta na sadržini. Pre toga hoću da skrenem pažnju na jedan trik. Kad god mi dođe da umesto da nešto uradim u pomodoro fazonu, tj. poželim da uradim nešto što nema prizvuk radne obaveze, već dokolice, ja tada nateram sebe da prokrastinaciju lečim prokrastinacijom. Naime, da bih izbegao da radim nešto isprazno umesto da uradim ono što sam zapravo planirao da bi trebalo da se uradi, ja ću se odlučiti da ako već ne mogu da to planirano uradim, onda ću uraditi nešto drugo što bi se moralo uraditi sutra ili nekog narednog dana. Premestiću obaveze u njihovim vremenima, da bih razbio monotoniju i uradio nešto što je mom mozgu u tom trenutku atraktivnije. Veoma je važno da se ne podlegne izuzecima, jer prvi izuzetak vodiće ka principu entropije – spontanom uvođenju sistema u neuređenost.

Sada da se vratim na sadržaj – sadržina mog rada određena je nedeljnom listom projekata i dnevnom listom aktivnosti. Zato je prva sesija od 40 minuta prvog radnog dana u nedelji posvećena planiranju i sagledavanju svih projektnih aktivnosti za 5 dana. Nakon toga, kreiram dnevni raspored aktivnosti na osnovu moje lične dinamike. Vreme od 6 do 8 ujutro odvajam za čitanje literature i/ili pisanje tekstova i tada ne primenjujem pomodoro. Period od 9 do 9,40 namenjen je čitanju online magazina (Business Insider, Entrepreneur, Forbes, World Economic Forum, Economist, Futurism, Big Think, Finance Insider, Harvard Business Review, MIT, Virtuality) a nakon toga tri sesije do 12 su namenjene operacijama sa brojevima i aktivnostima sa postupcima analize odnosno deobe i klasifikacije. Nakon duže pauze, okrećem se prostim operativnim zadacima, sa jednog ili više projekata i to je sadržaj naredne dve vremenske celine. Na kraju, treći deo – pre duže pauze je određen za aktivnosti promišljanja strategija, novih modela, inoviranju postojećeg. Ovaj deo, budući da je proizvod kreativnog procesa i prostih uvida, teško da se može kontrolisati, pa ukoliko je produktivan, prepuštam mu da traje duže od 40 minuta. Vreme popodne je odvojeno za još prostije operativne poslove, pisanje mejlova, telefonske pozive i sumiranje dana. Katkad je vreme između 18-20 namenjeno pisanju. Sve ovo navodim kao idealan željeni dan. Međutim, ponekada se mora ceo dan raditi u brojevima, ili u pričanju. Bitno je naglasiti da je svrha pomodoro tehnike kontrola samog sebe kako trošite vreme, a ne usaglašavanje radnih zadataka radi njih samih.

Vremenom, samo korišćenje časovnika ili nekog tajmera da bi se merilo vreme u pomodoro pristupu postaje deplasirano. Kada osposobite sami svoj unutrašnji sat da za vas odredi intervale, na dobrom ste putu da pobedite ometanje pažnje drugim stvarima. Kad učinite da se sami budite na vreme i da spontano prekidate rad kad vam koncentracija padne nakon 25 ili 40 minuta, onda ste uspeli da odgajite svoj magični vremenski paradajz.

Prokrastinacija je normalni deo čovekovog bića. Ipak, fokusiranost i posvećenost se vaspitava i postiže kao i svaka druga vrlina. I to se radi od ranog uzrasta, postavljanjem malih i dostižnih ciljeva pred detetom, da bi mu se izgradio sistem u kome će da razume da uzrok donosi posledicu, da napor daje rezultat. Naravno, u svemu tome, postoji i faktor motivacije, otuda mora postojati nagrada. Ne možete samo nekome, pa makar to bili i vi sami, a ne samo vaša deca i vaši zaposleni, nametati obaveze bez pozitivne motivacije. Nagradite sebe nakon prve nedelje uspešne pomodoro tehnike. S druge strane, budite iskreni ako ne uspete, pa nemojte za to kriviti nikog drugog do samog sebe. Za odustajanje od plana koji ste vi napravili nisu odgovorni drugi koji zovu, traže, hoće da vam promene planove. Ako ste uspeli da upravljate sobom i svojim potrebama, nije tako teško naučiti i druge da sačekaju i preneti im poruku da ćete vi svakako uraditi sve što treba da se uradi za njih, samo u pravo vreme, onda kada možete dati najboljeg sebe. Jer na kraju krajeva, upravljanje vremenom jeste suštinsko upravljanje sopstvenim bićem. I na kraju rada i na kraju života, sve što smo uspeli da uradimo merićemo samo vremenom koje smo za to potrošili, manje ili više uspešno, manje ili više sa smislom.

Poslednja izmena dana 12. marta 2018. u 09:19


Aleksandar Đerić

Konsultant za kreativnu ekonomiju, kreativno mišljenje, strategijski i projektni menadžment i razvoj kreativnog mikro i malog biznisa. Radi u oblasti finansijske ekonomije i industriji razvoja ljudskih resursa. Tokom karijere duge 25 godina razvijao i upravljao u više od 400 projekata…… Saznaj više »