Krajem devetnaestog veka na prostoru Francuske rodio se Edvard Benediktus. Ta 1879. godina bila je još jedna u nizu, koja je u jeku tehnološke revolucije, iznedrila umne ljude. Njihovi tragovima neće biti kraja u budućnosti. Ovaj naučnik bazirao je svoja istraživanja na hemiji. Godinama kasnije, Benediktus je otkrio još jedan talenat. Bilo je to slikarstvo. Benediktus se posebno isticao u „Art deco „ pravcu, koji je podrazumevao oslikavanje stakala i izradu vitraža. Čini se da bi njegovo ime bilo izgubljeno u moru drugih, da mu jednog dana u laboratoriji pažnju nije privuklo staklo. I to na vrlo neobičan način. Taj trenutak nije se ticao ni slikarstva ni hemije. Bila je u pitanju obična nezgoda.

Eduard Benediktus nalazio se na merdevinama pokušavajući da dohvati bočicu sa police. Dvadeseti vek je uveliko počeo, a hemičar još uvek nije imao velika dela za sobom. Rukom je zakačio flašu i oborio je. Očekivano, flaša je pala i polomila se. Ipak, delovi stakla nisu se rasprštali po podu, već su stajali smrvljeni, ali i dalje u jednoj celini. Edvard je stajao zamišljen nad tim prizorom i pitao se kako je to moguće. Njegov pomoćnik je tvrdio da su se u flaši nalazili ostaci celuloznog nitrata i da je to prouzrokovlo takvu pojavu. Pomoćnik nije pridavao veliku važnost flaši koja je ostala relativno cela. Edvard Benediktus je razmišljao mnogo šire i već dolazio do važnog zaključka. „Plastični likvid koji je sprečio pucanje flaše, mogao bi uz nekoliko testiranja spasiti mnoge živote“ mislio je Benediktus, danima pokušavajući da staklo dovede u istu situaciju u kojoj se našla boca. Edvard je razmišljao o saobraćajnim nesrećama u Parizu, o kojima je čitao u novinama. Neretko su žrtve udesa bili ljudi koji su stradali od posledica pucanja šoferšajbne. Upornost se isplatila. Benediktus je uspeo da napravi staklo ojačano celuloznim nitratom. Misija je uspešno sprovedena. Laminirano staklo napravilo je prvi korak ka budućnosti. Već 1909. godine Edvard je patentirao svoj izum. Usledile su godine Prvog svetskog rata. Benediktusovo laminirano staklo položilo je svoj prvi ispit. Domišljati proizvođači vojne opreme došli su na ideju da u gas maske ugrađuju upravo ovakvo staklo na prorezima za oči. Gas maske su izdržavale pritisak, a životi mnogih vojnika sačuvani su upravo uz pomoć ovog stakla. To je bio tek početak humane misije Francuza koji je slučajnost uspeo da nadogradi. Henri Ford se već prve godine nakon završetka rata zainteresovao za laminirano staklo. 1927. godine u Fordove modele automobila ugrađivano je novo, zaštitno staklo. Tada je postavljen temelj nove ere stakala. Edvard Benediktus je umro 1930. godine i nije dočekao da vidi uspeh svog patenta.

Osim na šoferšajbnama, danas se laminirano staklo koristi i na mnogim drugim mestima. Zaštitna stakla na bankama i šalterima pravljeni su upravo od njega. Pancir stakla na automobilima rađena su po modelu prvog Benediktusovog stakla. Iako deluje da je Benediktus samo ukrotio slučaj i pridao mu veliku važnost, njegova misija daleko je od obične lične koristi. Ovaj patent je do sada u saobraćaju sačuvao na hiljade života. Većina laminiranih stakala danas ima mogućnost da blokira čak 97 posto UV zraka. Prozori na terasama, krovni prozori i oni izloženi padavinama, izrađuju se od tog materijala. Nesumnjivo je da je za stvaranje istorije potrebno veliko srce. A što se tiče domišljatosti, tu i nije potrebno mnogo odgovoriti. Ponekad je potrebno odbaciti amove i samo malo promisliti „out of box“. Tada ideje postaju večne.

Foto: Holger

Poslednja izmena dana 1. septembra 2015. u 11:03


Ivan Minić

Profesionalnu karijeru gradi od 2001. godine, a 2002. osniva Burek.com, najveću internet zajednicu na ovim prostorima sa više od 2.200.000 članova, i igru znanja i strategije Conquiztador. Prodao udeo u firmi investitorima iz Mađarske sa nepunih 23. godine i dobio…… Saznaj više »