Najčešća fobija od koje boluje ljudska rasa jeste strah od visine ili letenja. U zavisnosti od mesta na planeti i rasprostranjenosti datih životinjskih vrsta, odmah iza ili ispred su i strah od paukova i zmija, a među prvima su i strah od skučenog, zatvorenog prostora i gužve i dobar, stari javni govor.

U toj masi preplašenog ljudstva ja sam onaj što gaji paukove i skakavce i skače s mosta u okean, a onda dođe kući, obuče pidžamu, upali svetlo i legne da spava. Jer ako se probudim u sred noći i ne vidim ništa – čudovišta iz mraka će me pojesti, bez sumnje.

Ako izuzmemo fobije poput straha od ljuske kikirikija, pupka, slova R…skoro sam sigurna da je strah od tame (posebno kada se nalazite u svojoj kući) najneosnovaniji od svih koje smo mogli da izmislimo. Kažem izmislimo, jer se male bebe boje samo da ne izgube tlo pod nogama. Sve ostalo dolazi kasnije, sa iskustvom, frustracijama, traumama ili samo ludom maštom.

U svrhe prevazilaženja demona preduzimala sam razne akcije. Gledala sam  crtani film pred spavanje, kačila lampu tako da mi je prekidač odmah uz glavu da mogu da mu pristupim u svakom trenutku (za slučaj da se probudim i ugledam par crvenih očiju u drugom uglu sobe), a u trenucima malo ekstremnije paranoje sam išla sa kuhinjskim nožem po kući i otvarala sve ormane, proveravala prozore i tako obznanjivala svoje prisustvo demonima iz mraka. I onda sam mogla mirno da spavam.

Kakve to veze ima sa naslovom i zašto bi ikoga zanimala moja neuroza iz mladosti?! Dolazim do toga.

Ko zna koji put sam pokušala da napišem tekst o Ilonu Masku, da bih negde pred kraj otkrila da se neko već dosetio da to uradi. Da podsetimo, danas nam je ovaj čovek poznat najpre kao suvlasnik Tesla Motorsa i SpaceX programa pomoću kog pokušava da nas pošalje u svemir. Milijarder koji je svoje bogatstvo stekao motivisan svojim dečačkim, naučno-fantastičnim snovima. Ako ukucate njegovo ime na Google-u, pored Space X-a  i Tesla Motorsa pojaviće se i najtraženije pitanje: “How did Elon Musk make his millions?”

Mask nije ništa nasledio. Dobio je status milionera kada je prodao svoju kompaniju Zip2. Tada mu je bilo 28 godina. Onda 2002. godine prodaje eBay-u svoju drugu kompaniju, PayPal, i tako postaje milijarder što iskorišćava da iste godine ozbiljno pokrene svoju akciju kolonizovanja Marsa, u teoriji. Kakav je mindset potreban za ovakve nadrealne uspehe?

Ako uzmemo u obzir činjenicu da je u pitanju samo čovek sa istim brojem sati u danu kao i ostatak ljudskog roda, a oduzmemo stečene milione, šta je to što je dvadesetosmogodišnjeg Maska izdvojilo od ostalih preduzetnika?

Počnimo od toga da nijedna njegova ideja nije nastala kao nastavak druge ideje, niti po uzoru na drugu ideju. To eliminiše opasnu rečenicu “ali oduvek to radimo ovako”, koja zatim eliminiše čitav lavirint kreativnih rešenja koja nas mogu odvesti u neslućenom pravcu. Svaka zamisao pretočena u delo imala je osnovu u velikoj želji i ličnom principu dobrog. Ako je to fundamentalna odlika projekta na kome radimo, čitava konstrukcija koja se gradi oko ideje stoji na čvrstom temelju i stremi da ispuni svoju dobru svrhu. Ilonov ortak-suosnivač SpaceX-a, Džim Kantrel, je to objasnio ovako:

“Mask se bori protiv stvari koje mu se ne dopadaju, stvarajući im alternative u koje veruje, bilo da je to bankarski sistem (odatle Paypal), automobilska industrija (i eto Tesla Motors-a) ili čitava svemirska industrija (odatle SpaceX). U svakom slučaju, on ne može da zamisli neuspeh, što je verovatno osobina koja ga je dovela do ovakvog uspeha. Ono što je, verujem, poslovno razdvojilo nas dvojicu je bila njegova nesposobnost da uopšte računa na plan B ako do neuspeha dođe. U jednom trenutku smo došli do tačke kada su svi napori izgledali uzaludno, i ja sam napustio projekat. On nije, i uspeo je.”

Možemo da kažemo da iz ovoga proizilazi činjenica da Ilonov posao nije posao, već san koji se događa na javi. Kako objašnjava Tim Urban koji je ovu temu daleko dublje proučio u ovom članku, san postaje opipljiv tako što se nastavlja logički – Mask ga testira i sprovodi u delo hiljadu puta dok ne postane prilagodljiv nekom realnom modelu, na osnovu rezultata testova. Isti autor je ovu ideju sumirao jednim jednostavnim poređenjem:

“Razlika između načina Ilonovog razmišljanja i razmišljanja većine ljudi je ista kao između kuvara i šefa kuhinje. Šef kreće od osnovnih principa, a za šefa su osnovni principi sirovi, jestivi sastojci. Kuvar pravi neku verziju već postojećeg recepta, obroka koji je probao, obroka koji je neko nekad već napravio.”

Ali dok kucam ovaj tekst u mraku sobe, meni pada na pamet još jedna stvar. Možda je odgovor na ovo pitanje u dečaku Ilonu, koji je kao i ja noću ostavljao upaljenu lampu. A onda mu je jednog dana nešto palo na pamet:

“Shvatio sam da je mrak samo nedostatak fotona. A onda sam shvatio i da je baš blesavo plašiti se nedostatka fotona!”

I ugasio je svetlo.

Foto: OnInnovation

Poslednja izmena dana 11. novembra 2016. u 00:26


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.