U borbi za očuvanje maternjeg jezika uvek se trudim da nađem adekvatnu zamenu za anglicizam koji se prvi nametne u toku misli dok pišem. Kako je tehnologija odavno prestigla spektar rečnika srpskog jezika, engleski je povremeno jedini mogući izbor. Ali ovog puta se radi o nečemu starom koliko i ljudska civilizacija – o kretanju vremena i čovekovoj potrebi da ga usmeri i izmeri. Možda je došlo vreme da počnemo da izmišljamo reči. Na kraju krajeva, sve što postoji nastalo je tako što ga je neko izmislio. Jednostavno.

Sedite za stolom sa prijateljima i grate karte. Automatski ćete po potrebi karte predati osobi sa leve strane, kako kazaljke na satu nalažu. Uz veliku ljubav prema satu na Petrovaradinskoj tvrđavi, postavljamo pitanje: Zašto se kazaljke kreću baš u tom smeru? Ko je zapravo izmislio pravac u engleskom poznat kao “clockwise”?

Zamislite da ste u svemiru i da posmatrate Zemlju odozgo. Pimetićete da se kreće suprotno od smera kazaljki na satu. Zatim otputujte do peska Egipta i zabodite štap u njega, paralelno sa Zemljinom osom. Kako Sunce putuje s istoka na zapad, senka ovog štapa će se tokom dana kretati u smeru kazaljke na satu. Ako istu radnju ponovimo na drugom kraju sveta – na primer, u Australiji – senka će se kretati u suprotnom smeru. Istorija je, međutim, podesila to da su se prve civilizacije razvijale na severnoj Zemljinoj hemisferi.

Pre pet i po hiljada godina, delovalo je da vreme prosto teče u tom smeru. Drevni Egipćani i Vavilonci trudili su se da ga ukrote tako što će ga izmeriti metodom “satova senki”. Iako je ovaj poduhvat bio uspešan i postavio temelj za buduće naraštaje satova, bio je pogodan samo za datu geografsku lokaciju i mogao je da meri vreme tokom određenog dela dana. Dve hiljade godina kasnije nastaju i prve verzije sunčanih satova, sve do jednog i po veka pre nove ere, kada živi Teodosije iz Bitinije, matematičar i astronom antičke Grčke. Svoj život naučnika posvetio je izučavanju trigonometrije sfera što mu je pomoglo da izume prvi sat koji je mogao da se koristi bilo gde na svetu. Narednih vekova ovaj patent je usavršavan na raznim krajevima sveta, ali se uvek zadržavao na severnoj polulopti. Da budemo poetični – sa vremenom, gradilo se vreme.

Sunčani satovi živeli su i tokom srednjeg veka. Sada su već bili jednostavni za izradu i prilično tačni. Kada se u desetom veku pojavio prvi mehanički časovnik, njegov stvoritelj, nemački monah Gerbet se služio već postojećim “tokom vremena” koji su zacrtali sunčani satovi. Iako je bio precizniji utoliko što se Gerbert služio i svojim znanjem iz astronomije i posmatranjem zvezda nalik na mornare tog vremena, prvi mehanički sat je zahtevao podešavanje nekoliko puta dnevno. Zato sunčeva svetlost ostaje autoritet za sate sve do kasnog četrnaestog veka kada se tehnologija razvila toliko da je mehanički sat krasio mnoge katedrale i bio podešavan dva do tri puta nedeljno. Posmatranje zvezda zarad vremena dobija ozbiljnije razmere kada se pojavljuju prvi astronomski satovi, od kojih neki i dalje žive. Štaviše, u gradu Velsu u Engleskoj postoji ovakav sat čiji je mehanizam radio (i bio podešavan tri puta nedeljno) od svog nastanka u četrnaestom veku do 2010. godine kada ga je neko zamenio električnim motorom.

Nakon toga priča nije preterano zanimljiva. Digitalna tenologija zameniće analognu, a brojke će zameniti uglove. Potreba čoveka da meri vreme, i uopšte situacije u kojima oseća istu potrebu se množe. Ono što je zadivljujuće je da smo socijalno i tehnološki toliko daleko od srednjeg veka, a još čvrsto vezani za pojedine šablone koje je ovo doba postavilo. Iako su mnoge vremenske odrednice utvrđene kosmičkim dešavanjima, ne postoji ono koje određuje podelu dana na 24 sata. Koliko često izgovorimo da nam “treba dan od 30 sati” da bismo sve postigli? Pa, svi ti sati postoje, verovali ili ne. Ljudi su ih kompresovali na 24 podeoka onda kada im je to bilo dovoljno.

Kazaljka na satu se kreće se kreće u pravcu pitanje senke štapa zabodenog u zemlju tokom dana i to je jedina apsolutna istina koju je postavilo vreme.

Foto: Tim Green

Poslednja izmena dana 18. juna 2016. u 18:29


Vanja Mlađenović

Vanja Mlađenović, rođena u Beogradu 1988. godine. Zvanično se bavi novinarstvom i marketingom, nezvanično pričama i muzikom. U slobodno vreme istražuje svet.