Ako pitate preduzetnika šta je ono čega mu gotovo stalno nedostaje, sva je prilika da ćete dobiti jedan od ova dva odgovora – novac i vreme. Pošto novcem možemo da kupimo vreme na određeni način, onda je jasno koji je od ova dva resursa zapravo važniji.

Mali je broj preduzetnika koji mogu da kažu da imaju radno vreme. Zato mnogi u stvari nemaju ni radno ni slobodno, već je to vreme u kom se smenjuje sve ono što čini radni dan u životu jednog preduzetnika. Na primer, seli ste da večerate i opustite se, ali vam zvoni telefon i zove vas klijent. Ili, konačno ste uveče odvojili vreme da pogledate epizodu omiljene serije, kad stiže važan mejl kom bi bilo dobro posvetiti pažnju – odmah.

Sve ove i ovakve situacije su mikrostresori – izvori stresa na dnevnom nivou. Ne moramo svaki put odmah osetiti njihov uticaj, ali oni imaju gadnu osobinu – da se akumuliraju i, jednom kad izliju svoje posledice, možete imati posla i sa sindromom sagorevanja.

Zato je uvek bolje sprečiti, nego lečiti. Da biste najpre mogli da ustanovite u kojoj meri ste izloženi mikrostresorima, pročitajte tvrdnje u nastavku i procenite koliko njih se odnosi na vas.

  • Sve što radite pada vam teško, čak i pravljenje plana onoga što bi moralo da se uradi.
  • Osećate se mentalno i fizički iscrpljeno.
  • Vaše spavanje i apetit su se promenili – spavate i/ili jedete više ili manje nego što je uobičajeno.
  • Teško vam padaju čak i jednostavne, svakodnevne aktivnosti, čak i one ugodne, poput jedenja.
  • Lako se iznervirate ili planete.
  • Osećate da ne možete postići ono što želite, bez obzira koliko se trudili.
  • Stalno se preispitujete, sumnjate u svoje kapacitete i malo ste ili nimalo motivisani.
  • Odgurujete ljude od sebe ili bežite u rad, ali vam on ne predstavlja zadovoljstvo niti imate doživljaj da ste produktivni.

Ukoliko ste se pronašli u većini ovih opisa, onda su prvi simptomi sagorevanja kod vas već prisutni. To, naravno, ne mora biti slučaj, pošto svako od nas ima različite, dobre i loše faze i periode. Ako se, međutim, ovako osećate duže vreme, onda je možda zaista potrebno učiniti nešto u pravcu sprečavanja posledica burnouta – obratiti se za pomoć.

Uzrok vaših problema koji se na ovaj način manifestuju može biti i loša vremenska organizacija. Ukoliko je to slučaj, nastavite sa čitanjem ovog teksta, a i ako nije, saznajte na koje načine možete poboljšati svoju postojeću organizaciju.

9 koraka za efikasno upravljanje vremenom

Upravljanje vremenom ne odnosi se samo na vreme koje provodite na poslu. Ono nije usmereno samo na taj aspekt, već na kompletan život jedne osobe, gde je posao samo jedan njegov deo. Zato je, na prvom mestu, važno težiti balansu između posla, druženja, zabave, vremena za razmišljanje i tome slično. Evo kako se to može postići:

  1. Počnite svoj dan na pravi način. Nemojte bezglavo ustajati iz kreveta, već uzmite par minuta da se razbudite i posložite svoje misli. Pomislite na to šta vam je zaista važno i šta ćete danas učiniti u pravcu dolaženja do cilja.
  2. Planirajte! Pravljenje planova na mesečnom, nedeljnom i dnevnom nivou je najbolji način da na jednom mestu i vizuelno posložite sve ono što vas čeka u datoj jedinici vremena.
  3. Razbijajte zadatke na manje jedinice. Kada posmatrate neki komplikovan ili zadatak koji će vam oduzeti mnogo vremena, vaša motivacija može rapidno opadati. I tako lako upadamo u zamku odlaganja, što vodi u još više stresa. Umesto toga, ceo zadatak razložite na manje delove i napravite plan oko toga šta ćete kad da radite. Ponešto za svaki dan u nedelji rezultovaće krajem nedelje u kom ste zadatak završili ili priveli kraju, a da to niste gotovo ni osetili.
  4. Određujte prioretete i odbacite sve što ne zahteva da vi to radite. Razmislite o tome koji je najbolji redosled za pojedinačne zadatke, to jest šta je ono što mora biti urađeno što pre. To će ponekad da podrazumeva i da se ne bavite onime za šta trenutno nemate vremena; to možete odložiti za neki drugi period ili, još bolje, delegirati.
  5. Što više stvari delegirate, više vremena i energije će vam ostati da se bavite onima koje su od većeg značaja. To se posebno odnosi na one zadatke koje ne volite da radite ili u kojima niste preterano efikasni. Na ovaj način, uštedećete ne samo vreme, već i svoju kreativnu energiju.
  6. Planirajte svoje slobodno vreme. Planiranje se ne odnosi samo na ono što radite na poslu, već na kompletan dan koji je pred vama. U to spada planiranje obroka, vremena za rekreaciju i druženje za ljudima. Niko ne može da radi stalno; to jest, može, ali samo dok ne sagori. Vreme koje posvetite aktivnostima van posla, a u kojima uživate, je rad na prevenciji sagorevanja.
  7. Pravite pauze. Pauze su neophodne, kao i odmori. Pauza nakon rada na nekom zadatku, kao i odmor nakon perioda intenzivnog rada i pripadajućeg mu stresa. To je podjednako važno kako na dnevnom, tako i na svakom drugom nivou. Nemojte se odreći pauza, vikenda i odmora dugoročno, pošto ćete cenu na kraju ipak platiti, a ona će biti visoka.
  8. Pravilo 10 minuta. Ovo je odlično pravilo za sve one zadatke koje moramo da obavimo, a doživljavamo ih kao dosadne, teške, dugotrajne ili nam se iz bilo kog drugog razloga ne rade. Zato je dobro napraviti dogovor sa sobom da ćete na njemu raditi samo deset minuta. Najčešće će se dešavati da nakon tih deset minuta nastavite da radite, ali bez obzira na to, isplanirajte novih deset minuta i ponavljajte proceduru sve dok ne obavite zadatak.
  9. Danas planirajte sutrašnji dan. Kraj dana je dobra prilika za pravljenje preseka stanja, a na osnovu njega možete napraviti i spisak stvari koje je potrebno ili želite da uradite sutra. Nije neophodno da to bude napisana lista, posebno ako su vam neki zadaci već ušli u rutinu. Ako vam je, međutim, teško da sve posložite i zapamtite, zapišite plan i sutra ćete mu pristupiti iz odmornije perspektive.

Nijedno od ovih pravila nije ništa što već niste čuli. To je zato što nema potrebe da se izmišlja rupa na saksiji. Mnogo je važnije zapamtiti jednostavne principe i svaki dan praktikovati barem jedan; dosledno i ponavljajući ga sve dok ne postane nešto čemu rado pribegavate. Na ovaj način sprečićete osećaj da vam vreme klizi kroz prste, a ne stižete da uradite ni pola od onoga što ste zamislili. Zato sa vremenom postupajte kao sa svakim resursom koji imate: savesno, odgovorno i pametno, posebno zato što je reč o veoma ograničenoj količini tog resursa koja nam svima stoji na raspolaganju.

Poslednja izmena dana 19. oktobra 2017. u 13:48


Ina Borenović

Ina je master psihologije, sa raznolikim iskustvom: od regrutacije i selekcije vojnog kadra, konsaltinga iz oblasti ljudskih resursa, pa sve do pisanja, predavanja, bavljenja psihologijom marketinga i preduzetništva. Sertifikovani je trener asertivnosti, sa završenim edukacijama iz grupne analize (osnovni nivo)…… Saznaj više »