Od svih stvari koje većina nas teži da postigne, postoje najmanje dve koje se nikada ne bi našle na toj listi. Osim ako nije reč o avanturistima neobičnih ambicija, teško da će neko svesno poželeti da doživi iskustvo neuspeha ili gubitka.

Kao što sportisti nije cilj da izgubi utakmicu, tako ni preduzetnik ne otvara firmu sa namerom da jednog dana bankrotira. I bez obzira na to što ćemo svoje napore uvek usmeravati ka pozitivnom ishodu, šanse da baš nikada ne iskusimo neuspeh ravne su nuli.

Ponekad će se ispostaviti da na njegove uzroke nismo mogli da utičemo. Uprkos tome, između onog „doživeti neuspeh“ i „biti neuspešan“ postoji ogromna razlika. Nju prvenstveno čini naš stav prema tom iskustvu – da li će nas ono zakopati u mestu, ili ćemo ga shvatiti kao šansu da nešto vredno naučimo? Oni koji ne dozvoljavaju da ih neuspeh definiše, znaju da on predstavlja samo privremeno skretanje sa zacrtane rute, nikako ćorsokak u kome će ostati večno zaglavljeni. Jedno je sigurno – iskustva koje nude povremeni zaokreti ka stanputici više su nego dragocena. A šta sve možete naučiti kada se već zateknete na tom (neplaniranom) skretanju?

Recimo, mnogima se dešava da se bore sa donošenjem pravih odluka koje će im omogućiti željeni napredak. To posebno važi za one spremne da isprobaju što više stvari kako bi otkrili u čemu su najbolji i u kom pravcu žele da usmere svoju energiju. U takvom slučaju, neuspesi vam mogu poslužiti kao odlični pokazatelji onih ne baš sjajnih odluka i izbora, ali i interesovanja, odnosno poduhvata u koje zaista vredi uložiti sav svoj potencijal. Zato biste, za početak, iz neuspeha mogli da shvatite šta je ono čime zaista želite da se bavite.

Zatim, možete otkriti veštine i sposobnosti za koje niste ni znali da ih posedujete.

Sigurno ste čuli za primere saobraćajnih nezgoda u kojima učesnici, pod naletom adrenalina, neočekivano dobiju nadljudsku snagu, te golim rukama pomeraju vozila kako bi oslobodili zaglavljene. Iako se poređenje može učiniti ekstremnim, situacije koje doživljavamo kao negativne ili nepoželjne mogu nas navesti da prevaziđemo svoja ograničenja.

Na primer, koliko je onih koji nikada ne bi otkrili svoje preduzetničke sposobnosti da se nisu suočili sa otkazom na svojim radnim mestima? Upravo je doživljaj gubitka za njih bio glavni pokretač za preispitivanje sopstvenih mogućnosti, a samim tim i potrage za rešenjima kojima bi pobedili ograničavajuće okolnosti.

Isto tako, neuspesi i gubici mogu vam ukazati i na vaše slabe tačke. Možda je vaš projekat doživeo krah zbog izostanka dobre organizacije, ili se suočavate sa finansijskim poteškoćama jer niste dovoljno pažnje posvetili preciznom planiranju budžeta. Koji god bio njegov uzrok, neuspeh će vas navesti da preispitate koje su to sposobnosti ili osobine koje zahtevaju da ih usavršite – a za iniciranje neophodnih promena, ponekad je potrebno naići na ozbiljnije prepreke i ograničenja.

Eventualno, pod takvim okolnostima ćete naučiti i da kontrolišete svoj ego.

Koliko god većina tvrdila suprotno, svi mi posedujemo makar minimalnu dozu ponosa, egoističnosti, pa čak i sujete. Zato su situacije u kojima doživljavamo poraze ili odbijanja idealne za testiranje našeg ega. Često su nam upravo takva iskustva neophodna da bismo razvili vrlinu skromnosti, i uvideli njen značaj kako u odnosima sa drugima, tako i u odnosu koji imamo prema sebi.

A to će nas često naterati i da se vratimo korak unazad i analiziramo odluke ili postupke koje su nas do neuspeha i dovele. Na taj način ćemo uvideti i šta je sve neophodno da promenimo u svom pristupu da bi rezultat sledeći put bio drugačiji. I ne samo što ćemo preispitati uzroke problema, već ćemo se potruditi i da osmislimo bolja rešenja i povučemo promišljenije poteze kako bismo naredni put poboljšali svoje šanse za uspeh.

Samim tim, neuspeh nas čini i otpornijima i istrajnijima u našim odlukama.

Setite se samo karatista koji golim šakama lome cigle i blokove. Sati i sati vežbanja najpre će dovesti do mikrofraktura u kostima šaka, da bi prilikom srastanja na tim mestima došlo do pojačanog taloženja kalcijuma. Krajnji rezultat je povećanje gustine kostiju, što znači da svaki mikroprelom zapravo doprinosi većoj otpornosti šake prilikom udarca.

Razvijanje takve vrste otpornosti u početku ne bi bilo moguće bez upornog izlaganja šake bolnim i nimalo prijatnim udarcima o tvrdu podlogu. U sličnom kontekstu, i neuspeh možemo shvatiti kao udarac koji će nas učiniti istrajnijim.

Isto tako, porazi će nas navesti da u pojedinim situacijama učinimo i ono za šta smo smatrali da nikada neće biti potrebno – a to je da zatražimo tuđu pomoć. Veliki broj ljudi smatra da poseduje dovoljno energije, ambicije i odlučnosti za samostalno sprovođenje nekog poduhvata. Veliki broj tih ljudi u tome zapravo i uspeva; pogotovo na samom početku, kada su optimizam i vera u pozitivan ishod na najvišem nivou.

To su oni u čijem rečniku fraza „pomozi mi“ gotovo i ne postoji – sve dok se ne nađu u okolnostma u kojima uočavaju da će se bez tuđe pomoći teško izboriti. Zato nas upravo porazi uče da prihvatanje pomoći ne shvatimo kao znak slabosti, već kao potez koji će nam omogućiti da razvijemo potencijal za napredak. Između ostalog, traženjem tuđe pomoći uvidećemo još jednu važnu stvar.

Shvatićemo ko su nam pravi prijatelji.

Razume se da svako od nas ima svoju gomilu neodložnih obaveza. Ali ukoliko često od nekoga čujete „previše sam zauzet“ ili „nemam vremena“, shvatićete da to zapravo znači „nisam suviše zainteresovan“. I zato, osobe iz vašeg okruženja koje istinski žele da vam pomognu – bilo da su to saradnici, kolege ili prijatelji – pronaći će način da za vas izdvoje svoje vreme.

Prema tome, doživljeni neuspeh može biti i odličan „filter“ za odvajanje površnih odnosa sa drugima od onih koje zaista vredi negovati.

I napokon, isti taj neuspeh omogućava nam da, nakon gorkog ukusa poraza, počnemo istinski da cenimo uspeh. Stoga će nas suočavanje sa poteškoćama naučiti da prihvatimo i one turbulentnije trenutke putovanja ka ostvarenju ciljeva. A sve dok se nakon toga ponovo odlučujemo da ustanemo i otresemo sa sebe prašinu, znaćemo i da je naše skretanje sa zacrtanog puta ipak imalo smisla.

Poslednja izmena dana 6. maja 2017. u 18:26


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »