apr 30. 2018.

Postovani Pisem Vam ponovo u nadi da mozete da mi pomognete. Podneo sam ostavku u firmi i obratio se RFZO ispostavi u Raznju o informaciji da li mogu da podnesem otkaz i odjavim se kako bih se vratio u evidenciju NSZ. Dobio sam odgovor da otkaz ne mogu da dam sve dok sam osnivac firme i da ne mogu nazad u NSZ. Ostali clanovi-osnivaci ne zele da prebacim svoj osnivacki udeo nekom od njih niti se slazu da prenesem nekom trecem licu. Sta sad da radim? Unapred zahvalan

apr 29. 2018.

Poštovani, Moje ime je Nikola. Arhitekta sam i radim u jednoj maloj projektantskoj firmi od šestoro zaposlenih. Dao mojih nedeljnih poslovnih aktivnosti odnosi se i na vođenje naloga firme na društvenim mrežama, prvenstveno Facebook i Instagram. Pročitao sam Vaš tekst na temu Korišćenja heštegova u margetinčkim oglašavanjima na društvenim mrežama. Kako pristup koji ste opisali i za koji se zalažete u tekstu funkcioniše u pogledu Top-Post kategorija (govorim za korišćenje haštega za Instagram promociju)? Neki stručnjaci, do čijih stavova je moguće doći on-line, zalažu se da objava treba sadržiti što veći broj označenih ključnih reči. Neki čak navode i preko 20 da je poželjan broj. Vaš pristup mi deluje intuitivnije i primer koji ste naveli sasvim je uverljiv. Pitanje koje imam jeste: Na koji način manji broj # komunicira sa programskim algoritmom Instagrama? S poštovanjem, Nikola

apr 28. 2018.

Poštovani/a, registrovana sam kao preduzetnica i potrebna mi je saradnica/saradnik na istom poslu samo za kratak period, verovatno jednokratno. Pretpostavljam da zakon ne dozvoljava da je isplatim direktno na račun, ili možda i može? Ako nije dozvoljeno, verujem da je tada reč o autorskom ugovoru, te vas molim da mi kažete koji procenat se plaća za poreze i doprinose za usluge prevođenja i gde da nađem formular koji treba popuniti, pretpostavljam, tek nakon što se uplate porezi i doprinosi i kome ga šaljem. Postoji li minimalni iznos za autorske ugovore i da li moram da imam sklopljen ugovor ili je dovoljno da uplatim poreze i doprinose? Da li se svi ti porezi i doprinosi uplaćuju zbirno pod šifrom 354 – Porezi i doprinosi po odbitku? Unapred mnogo hvala

apr 27. 2018.

Poštovani, molim Vas za pomoć. Bavimo se prodajom zdravih proizvoda, kozmetike i sličnih proizvoda, kroz maloprodaju i velikoprodaju. Sada pokrećemo i websajt sa online prodajom, tačnije radimo Šop kartu gde bi se svi naši proizvodi prodavali i putem Šopa pri čemu bi se uplata vrišila na PayPal a mi bi smo pri uplati slali proizvode. Sajt nam radi osoba (van naše firme) i koja bi povezala taj Šop sa svojim PayPal računom. Znači radila bi marketing i reklamiranje sajta kako bi se obavljala prodaja i ukoliko bi neki korisnik bio zainteresovan da kupi proizovd, morao bi da uplati iznos tog proizvoda direktno na Pay Pal račun te osobe (znači u pitanju je račun fizičkog lica a ne pravnog). Uplate bi se obavljale u dinarima na Pay Pal. Nakon uplate na račun te osboe (fizičko lice) mi bismo slali proizvod brzom poštom. Da li je to moguće, da li kupac može da plati u dinarima ili mora u evrima? Da li može da plati na Pay Pal račun osobe tj. fizičkog lica a mi šaljemo proizvod? Da li može da se izbegne izdavanje računa za svakog kupca koji kupuje na ovaj način. Da li u svemu ovome postoji rizik i koliko je sve ovo moguće? Molimo Vas za savet, veoma nam je bitno. Unapred hvala.

apr 26. 2018.

Postovani, zelim da otvorim radionicu za proizvodnju prirodne kozmetike. Za sada radim nesto samo za svoej potrebe ali bi htela da to pretvorim u neki manji biznis. Pokusavam danima da saznam koji je postupak, ustvari odakle da krenem. Nemam nameru da to bude nesto veliko ali bih htela da znam kako je najbolje da registrujem firmu, koje su zakonske regulative za ovakvu vrstu delatnosti, da li mi je potreban tehnolog i sl. Znaci koji bi bili koraci za ovakav poduhvat.

apr 25. 2018.

apr 24. 2018.

apr 23. 2018.

apr 22. 2018.

Poštovani, Kolega i ja bismo želeli da pokrenemo web portal gde bismo na jedno mesto prikupili sve informacije iz određene oblasti za naš grad (na primer dečje rođendaonice Beograd). Interesuje nas da li moramo da imamo eksplicitnu saglasnost vlasnika da besplatno objavimo kontakt podatke firme tj. da li smemo ili ne sami da ih sakupimo pretragom interneta. Takođe nas zanima da li možemo da pustimo posetioce da ocenjuju i komentarišu pojedinačne firme ili time kršimo neki zakon zbog koga bi ta firma mogla da nas tuži. Vidimo da Google i Facebook imaju omogućeno ocenjivanje, ali nas zanima kakva je situacija u našoj zemlji. Unapred hvala!

apr 21. 2018.

apr 20. 2018.

Kao zgrada imamo priohode iod rentanja, imamo racun i nismo u PDVu. na koji nacin imamo pravo da dajemo novac zeni iz zgrade koja cisti i platu upravniku, a da na to ne platimo dazbine? Imamo odluke stanara za svaku stavku, no nam nejasno da li smemo da isplatimo fizickom licu naknadu za rad? Sta je najbezbolniji nacin, u smislu da se ne placaju drzavi dazbine da bi se platilo fizickom licu? Zena koja cisti ima dete studenta, prva godina. Da li mozemo da damo njemu neku stipendiju? U novomz akonu nigde nismo videli kako se ipslacuje naknada za ciscenje i naknada za upravnika zgrade.

apr 19. 2018.

Postovani, Planiram da pokrenem sopstveni biznis u vidu preduzetnika. Pri podnosenju registracione prijave APR-u, odabrala bih da naknadno dostavim datum pocetka obavljanja delatnosti. Mozete li mi reci, da li je moguce da zavrsim kompletnu administraciju i u banci i u poreskoj sluzbi pre tog datuma pocetka poslovanja? Npr., podnesem zahtev za registraciju u APR 05.10. sa opcijom naknadnog datuma za pocetak poslovanja (taj datum bi bio 01.11.). Zatim otvorim bankovni racun i sva potrebna dokumenta odnesem u poresku recimo 20.10.. Mozete li mi reci da li je gornji scenario moguc, na koji nacin bih dostavila datum naknadno i od kod datuma bi mi bio obracunat porez, da li od naknadno odabranog, ili nekog drugog?

Poštovani Miljane, radim u pravnoj službi jednog programerskog privrednog društva i od novembra treba da počnemo sa ISO standardizacijom. Da li se ova standardizacija primenjuje na sve službe u privrednom društvu ili samo na delove koji efektivno prodaju robu ili pružaju usluge? Na primer, da li će pravna služba morati da propisuje godišnje ciljeve, da utvrđuje rizike koji joj prete, prati zadovoljstvo korisnika usluga koje pravna služba pruža u okviru privrednog društva – npr. sastavljanje ugovora (što otvara pitanje da li bilo koja druga služba i može da prati kvalitet pravne službe, jer nisu pravnici), itd? Srdačan pozdrav i hvala najlepše. Miloš P.S. Sve pohvale za sve autore koji pišu za ovaj sajt.

apr 18. 2018.

apr 17. 2018.

apr 16. 2018.

apr 15. 2018.

apr 14. 2018.

apr 13. 2018.

apr 12. 2018.

apr 11. 2018.

apr 10. 2018.

Poštovani, pregledao sam vaše odgovore na postavljena pitanja, ali nisam naišao na sličan slučaj, pa vas zato pitam za savet šta se može uraditi u sledećoj situaciji: Moja preduzetnička agencija (paušalac) Izdala je fakturu za izvršene usluge prevođenja firmi …. d.o.o. Iznos je 27000 din. Ugovor nije bio prethodno zaključen. Korisnik usluge je potpisao jedan primerak fakture i dostavio mi potpisani primerak, priznajući tako postojanje obaveze, tj. ne osporavajući kvalitet i izvršenje usluge. Međutim, isplata se stalno odlaže i obećava da će biti izvršena ali je prošlo više od dva meseca od izvršenja usluge, tj. dostavljanja prevoda . Da li postoji rok u kome je korisnik obavezan da izvrši uplatu i šta mogu da preduzmem ako to ne uradi? Pretpostavljam da mogu da podnesem tužbu ali je pitanje da li mi se to isplati s obzirom na visinu sume. Da li mogu da ga prijavim negde kao nesavesnog preduzetnika ?

Poštovana, Molim Vas za vaše cenjeno mišljenje oko pravilnog načina isplate novca sa računa preduzetnika paušalca (šif delatnosti: 7410) na lični tekući racun. Naime nakon razgovora sa knigovodjom njegov savet je da sve isplate sa računa firma ka ličnom tekućem računu treba raditi pod šifrom 266 Isplata materijalnih troškova. Kao paušalci mi plaćamo poreze i doprinose koji su nam odredjenji a ostalim novcem raspolazemo slobodno. Moja nedoumica i pravna nesigurnost koju zelim da mi razjasnite u slučaju da ja redovno prebacujem novac na svoj tekući racun i nakon toga konvertujem u evre sa namerom da kupim stan kasnije. Ako se taj novac koji sam ja isplatio kao materijalne troskove ne odliva dalje nakon prispeca na licni tekuci racun, zasto onda sifra 266. Postoji li način koji je jasnije definisan, ili bolji.

apr 9. 2018.

Poštovana pratim Vaše tekstove i veoma su korisni. Potrebno mi je malo pojašnjenje. Ja kao preduzetnik koristim privatno vozilo i kada kupujem gorivo, račun glasi na mene kao preduzetnika, odnosno naziv kao po rešenju apr-a. U poslovne svrhe koristim i mobilni i fiksni telefon, ali oni glase samo na mene kao fizičko lice. Da li ja mogu sa računa preduzetničke radnje da plaćam račune koji glase na mene, poput mobilnog i fiksnog telefona ili račun za struju, jer ih koristim uglavnom za posao? Hvala.

apr 8. 2018.

Vezano za vaš tekst : Analiza izmena i dopuna Uredbe usvojenih na jučerašnjoj sednici Vlade Republike Srbije za paušalne oveznike Interesuje me da li će se za nas koji nismo dve i po godine dobili nikakva rešenja i kojima dug prelazi 300.000 primenjivati strogo zakon o odlaganju duga odnosno plaćanja na max 60 rata? Obzirom da kašnjenje rešenje nije došlo našom krivicom moje mišljenje je da plaćanje obaveze treba dozvoliti svakom bez ikakvih uslovljavanja garancijama koje definiše zakon. Voleo bi da čujem Vaše mišljenje i eventualne predloge jer meni kad stigne rešenje ja nemam nikakve garancije, pokretne i nepokretne, kao što zakon propisuje i biću u vrlo nezgodnoj situaciji da odjednom platim ceo dug. Srdačan pozdrav, Zoran Tošić

Poštovani, Pročitao sam Vaš tekst „Mogu li empatske sposobnosti biti ključ uspešnijeg poslovanja?“ – nesvakidašnje gledište na dinamiku društvenih odnosa, naročito na onu koja vlada u malim i srednjim preduzećima. Iz svog dosadašnjeg nevelikog profesionalnog iskustva (nešto više od 5 godina), susretao sam se sa poslodavcima i menadžerima koji su sušta suprotnost empatama. Zapravo, oni su teške psihopate. Kao takvi, nemaju emotivnih kapaciteta, u konfliktnim situacijama ne odustaju od svojih stavova… Kako se, kao zaposleni (kao „radnik“) postaviti u tim situacijama i poslovati, sarađivati sa takvim tipovima ličnosti? Koje strategije, modalitete ponašanja i odnosa primenjivati u takvim situacijama? Srdačno Nikola Markovich

apr 7. 2018.

apr 6. 2018.

apr 5. 2018.

apr 4. 2018.

Dobar dan, nemam puno iskustva sto se tice knjizenja, tj dosta toga znam, ali ovih dana treba da predam bilans za odredjeni period sto nam je trazila banka, da bi nam odobrili neku pozajmicu za firmu. E sad, meni nikako aktiva i pasiva nisu u ravnotezi. Zanima me sta banka uopste gleda tu, da li ima nesto odredjeno sto njih zanima, cisto da znam, jer nam za prvu pozajmicu nisu trazili bilans stanja. Unapred hvala na odgovoru. Inace super vam je sajt, vrlo poucan.

apr 3. 2018.

Poštovana, uplatili smo 100% avans po predračunu za uslugu ugradnje stolarije i to je proknjiženo stavom 1540/2410. Budući da je uplata avansa izvršena 31.08., dobavljač je dostavio avansni račun, a konačni račun će biti oko sredine septembra kada usluga bude i izvršena. Kada dobijemo konačni račun, radimo i interni obračun PDV-a i knjižimo ga upravo kako ste i odgovorili jednom korisniku. Moje pitanje je: kako proknjižiti avansni račun u ovom slučaju (kada se dobavljač pozvao u predračunu na čl.10,st 2 tačka 3 Zakona o PDVu)? Unapred zahvaljujem na odgovoru. S poštovanjem,

apr 2. 2018.

Konkretno, zanima me koja je procedura kupovine zemljista u javnoj svojini (drzavnog zemljista) od strane pravnog lica? Obratio sam se Republickoj direkciji za imovinu sa istim pitanjem, nisam dobio odgovor, a obzirom da nisam pravnik, ne snalazim se bas najbolje za nasim zakonodavstvom. Situacija je sledeca: vlasnik sam privatne firme, i hocu da kupim odredjeno zemljiste koje je u vlasnistvu drzave. Zanima me koja je procedura, kome se obratiti i sta je neophodno od dokumentacije. Pratim Vasu stranicu, sve pohvale bih Vam uputio, puno puta sam odgovore na svoja pitanja vezana za poslovanje pronasao bas kod Vas. Hvala unapred, jos jednom. Srdacan pozdrav, Dragan Ivanovic.

apr 1. 2018.

mar 31. 2018.

mar 30. 2018.

Postovani, Redovno pratim vas portal. Imam jednu nedoumicu u vezi putnih naloga. Od pre par dana u nasoj firmi smo poceli sa koriscenjem teretnog motornog vozila B kategorije nosivosti 800 kg ( pik ap). U tekstu na vasem sajtu objavljenom 10.11.2016 o putnim nalozima pise da pocev od 12.02.2017. godine firme NISU u obavezi da izdaju putne naloge za teretna motorna vozila osim za autobuse i putncka vozila za prevoz tereta. Da li to znaci da ja nisam u obavezi da izdajem putni nalog kada koristim svoje vozilo ili moram da pisem putni nalog svaki put kada krenem sa vozilom da obavljam potrebe firme?Hvala Vam puno na odgovoru! Srdacan pozdrav, Radovan Nesic

mar 29. 2018.

mar 28. 2018.

mar 27. 2018.

mar 26. 2018.

Zdravo, ja sam Aco. Zeleo sam da Vam postavim jedno pitanje. Imam otvorenu taxi radnju, a hteo sam da kupim kombi za prevoz terena i samim tim da dodam delatnost „drumski prevoz tereta“ pored postojece „taksi prevoz“. Da li je to izvodljivo, da imam te dve delatnosti? U pitanju je pausalna taxi radnja sa nazivom: „Ime i prezime PR autoprevoznicka taxi radnja“ Ako to nije izvodljivo, koje je najbolje resenje da mogu da obavljam te dve delatnosti? Mozda izdvojena jedinica? Koja bi bila procedura, da li se menja naziv radnje? Hvala unapred

mar 25. 2018.

Poštovani, moje pitanje je za „Bazu znanja“ ali ne znam kako da im se direktno obratim pa vas molim da prosljedite e-mail. Ako pravno lice iz BiH želi u Srbiji da osnuje ogranak stranog pravnog lica, da li ono preko tog ogranka može da obavlja poslove u Srbiji, npr. da po osnovu ugovora o radu angažuje građevinske radnike da obavljaju određeni posao na području Srbije. Ukoliko mi ne možete pomoći sa ovim pitanjem, ljubazno vas molim da me uputite na odgovarajući kontakt. S poštovanjem.

mar 24. 2018.

Postovani, Dobijam razne informacije od raznih knjigovodja, racunovodja itd na pitanje da li je potrebo da se za vlasnika pravnog lica koji nije u radnom odnosu, nije zakonski zastupnik, nije na op obrazcu niti ima bilo kakvu funkciju u pravnom licu ciji je vlasnik, uplacivati neke dazbine prema drzavi? Molim Vas za odgovor na ovu temu sa detaljnim obrazlozenjem. Ako je potrebna jos neka informacija rado cu je podeliti sa vama. Srdacna pozdrav i hvala na odgovoru,

mar 23. 2018.

Prosle godine u decembru otvorila sam firmu. Knjigovodja mi je uradila godisnji izvestaj i nije se vise pojavljivala, isplacena je za svoj rad, ali od dokumentacije mi je samo vracen klaser sa racunima koje sam ja njoj dala i lista sa hronoloski poredjanim istim tim racunima i nista vise.Moja eletronska kartica je kod nje,a o ostalim dokumentima nemam nikakav uvid iako sam je zamolila da mi posalje svu dokumentaciju,jer zelim da prekinem saradnju.Koja su moja prava,kome da se obratim ako mi se dokumenta ne vrate, jer mi se ona ne javlja i ne odgovara na mailove. Uredno placam poreze i doprinose.

mar 22. 2018.

mar 21. 2018.

mar 20. 2018.

mar 19. 2018.

mar 18. 2018.

Poštovanje, zanima me nekoliko stvari vezano uz ostvaranje firme u Srbiji. Hrvatski sam državljanin. Koliko košta osnivanje firme i postoji li u Srbiji inačica j.d.o.o (jednostavni d.o.o.), što je puno jeftinije? Koliko košta zatvaranje firme? (Postoji mogućnost posla od samo nekoliko mjeseci.) Ne živim u Srbiji, trebam li sebi kao direktoru uplaćivati doprinose? Kako bih radio kraći period, neću ulaziti u PDV sistem. Zanima me koliki je porez na dobit u Srbiji, da mogu kao vlasnik podignuti novac s firme. Plaćam li još nekakav porez na novac koji podignem s firme, a nakon plaćenog poreza na dobi, i ako da, koliki? Hvala, srdačno, Ivan

Dva fizička lica su osnovala d.o.o. Zaključili su i Ugovor o izgradnju stambene zgrade sa dve lamele. Ugovorom su predvideli učešće i način finansiranja, kao i da će jednom da pripadne jedna lamela a drugom druga. Dozvole i zemljište glase na d.o.o. Ugovor je ispunjen, gradnja završena. Osnivački udeli su 50 :50 a finansiranje po ugovoru 52:48 Jedan od osivača je i direktor ( ulagač 48% ) Osnivački udeli nisu menjani. Nove poslove ne preduzimaju i ova gradnja je jedini posao koji je d.o.o. obavilo. Sada direktor prodaje stanove iz njegove lamele Drugi osnivač to ne može ali i nije za tu svrhu ni gradio već za sebe i brata . Direktor odbija i da tom osnivaču prenese lamelu koja mu po ugovoru pripada .Bojimo se da nas tera na istupanje iz d.o.o. Ali sada je preostalo neprodato ono što pripada drugom osnivaču i tri manja stana u lameli osnivača – direktora. Kako da ovaj ostvari svoje pravo? Da li kod istupanja tužbom može da traži i da se utvrdi njegovo pravo svojine, obzirom na pomenuti ugovor, što želi ili eventualno novčanu protivvrednost ili povraćaj uloženog ili će dobiti, faktički će biti podeljeno samo ono što je preostalo na dan podnošenja tužbe za istupanje. Eventualna naknada štete bi bila besmislena jer d.o.o. nema drugu imovinu…Da li je moguć spor za svojinu pred redovnim sudom i da li, u tom slučaju prvo mora da istupi…

mar 17. 2018.

mar 16. 2018.

Poštovani zamolio bih vas za pomoć, potreban mi je savet kako naplatiti potraživanje. Naime moja firma je pozajmila novac pravnom licu koje je registrovano u Srbiji i rezident je Srbije. Ta firma nije u mogućnosti da nam vrati pozajmljeni novac ali njihova ćerka firma koja se nalazi u jednoj od zemalja bivše SFRJ , ima robu koju bi mi mogli uzeti na ime tog duga. Da li postoji mogućnost da se izvrši kompezacija i na koji način ili neki drugi način da se naplate ta potraživanja sem sudskog postupka. Unapred hvala.

Poštovana Marija, Pročitala sam vaš tekst Tri zablude o „preduzetničkoj radnji“ odličan je. Moje iskustvo u poslovanju je u doo obliku, a od maja prošle godine sam preduzetnik. Molim vas da mi odgovorite da li ja kao preduzetnik mogu da sklopim ugovor o iznajmljivanju automobila za službene svrhe sa mojim mužem, koji je vlasnik vozila i da u tom slučaju imam mogućnost pravdanja troškova benzina u stvarnom mesečnom iznosu koji potrošimo u službene svrhe, a ne samo 30% cene jednog litra benzina pomnoženog brojem potrošenih litara, a najviše do 6.147 dinara mesečno,. Predlog za neki od tekstova: u potrazi za sredstvima subvencija i bespovratnih sredstava, česta je situacija da ukoliko ste preduzetnik ne možete da aplicirate. Na nekoliko skupova koje sam posećivala na tu temu, povela se rasprava o tome da je potpuno nelogično da je neko ko odgovara svom svojom ličnom imovinom manje „siguran“ nego neko ko garantuje samo imovinom firme. Na kraju smo došli do mogućeg razloga, a to je da su „šeme“ koje su preuzimane iz inostranstva, time se panelisti hvale kako su od Švajcaraca i Nemaca preuzeli modele poslovanja, da zemlje od kojih se „prepisivalo“ nemaju oblik preduzetnik u svom zakonu te tako nemaju ni programe za iste. Bilo bi jako zanimljivo ako biste mogli da pronađete neke informacije vezane za ovu temu Srdačan pozdrav

mar 15. 2018.

mar 14. 2018.

U toku je proces registracije preduzetničke radnje. Kao sedište radnje osnivač je prijavio svoju adresu stanovanja a kao mesto obavljanja delatnosti drugu adresu koja je na drugoj opštini. Poslovna jedinica (mesto obavljanja delatnosti) je u zakupljenom prostoru koje je vlasništvo fizičkog lica. Sa fizičkim licem je napravljen ugovor o zakupu i po dobijanju rešenja iz APR-a preduzetnik će obračunavati i plaćati porez za zakupljen prostor. Da li se i u kojoj se Opštini – poreskoj upravi podnosi ugovor o zakupu, kojoj opštini se plaća porez. Pošto je preduyetnik već u radnom odnosu u drugom pravnom licu i osniva preduzetničku radnju kao dopunsku delatnost, koja će Poreska uprava da izda rešenje o plaćanju doprinosa PIO i poreza. Šta će se desiti ako preduzetnik u jednom momentu izadje iz radnog odnosa u drugoj firmi, da li je dužan da odmah obavesti poresku upravu koja će da izda i rešenje o doprinosu za zdravstvo? Da li preduzetnik ima još neke ( i koje) obaveze za takse i poreze? Da li član domaćinstva može da radi u preduyetničkoj radnji ako nije prijavljen kao zaposleno lice? Hvala unapred.

mar 13. 2018.

mar 12. 2018.

Postovani, Pre svega bih želeo da vam se zahvalim na kvalitetnim i jako korisnim člancima koje redovno objavljujete. Ja sam u radnom odnosu na neodređeno vreme, ali pored ovog posla želim da se bavim dodatnom delatnošću. U ugovoru koji imam sa trenutnim poslodavcem ne postoji nikakva klauzula o konkurenicji tako da mislim da sam sa te strane bezbedan. Osim toga, dodatna delatnost kojom bih želeo da počnem da se bavim nema nikakve veze sa poslom koji trenutno obavljam. Ono što me zanima je na koji način je zakonom ovo regulisano, tj da li ja mogu najnormalnije registrovati firmu na svoje ime, i kakva su u tom slučaju moja prava i obaveze. Ono što me posebno zanima je na koji način ću plaćati porez(e) i koje. Ukoliko dobro shvatam, ako se odlučim za paušalno plaćanje poreza, onda isti moram plaćati i kada npr. nemam nikakvu zaradu (što će u početku možda biti slučaj). A ukoliko plaćam porez npr. po prihodima, da li to znači da u slučaju kada nemam nikakvu zaradu neću plaćati nikakv porez za taj period? Ja bih inače bio za sada jedina osoba koja bi radila u toj firmi, da li se onda prijavljujem samo kao vlasnik, ili kao nešto drugo… Takođe me zanima da li firmu mogu registrovati na svoju adresu stanovanja i da li moram regulisati troškove postavljanja i održavanja web sajta sa računa firme (u kom slučaju bi firma morala imati početni kapital) ili to mogu i sa svog ličnog računa. S obzirom na to da bih ja za sada bio jednina osoba koja bi obavljala delatnosti u toj firmi, na koji način mogu raspolagati stečenim sredstvima, u smislu da li moram sebi uplaćivati zaradu, ili mogu slobodno raspolagati sredstvima? Siguran sam ću vremenom imati još pitanja ali ovo je za sada ono što mi pada na pamet. Pročitao sam sve šlanke na vašem sajtu pod kategorijama Pravo i Knjigovodstvo, ali ako smatrate bi se mogli pokriti još neki aspekti u vezi sa ovom temom, bio bih vam prezahvalan. Srdačan pozdrav, Nemanja

mar 11. 2018.

mar 10. 2018.

Moje pitanje je iz oblasti prava i obaveza prilikom saradnje sa HR agencijama za zaposljavanje. Nećemo nikoga imenovati…Ovako ide rekonstrukcija dogadjaja :)…iscimaju te preko LinkedIn-a, odeš na inervju, testiranje malo neuobičajeno, bez standardne procedure, ali ništa previše simptomatično. Jave ti da si prošao, odeš na razgovor sa poslodavcem. I to je malo labavo, ali niko nije savršen :). Generalno mogao bi da prihvatiš posao, ima razloga i za i protiv, ali ubrzo stiže zahtev da prihvatiš poziciju i kažeš datum stupanja na rad. Znači nema puno vremena za premišljanje i istraživanje. Ti prihvatiš mejlom u 2 rečenice i čekaš obećani Ugovor koji stiže posle dogovorenog datuma stupanja na rad sa izvinjenjem ali imaš rok sat, dva da pročitaš i kažeš šta ti ne odgovara da se izmeni. Pogledaš Ugovor…on na tuđe ime…očigledan cut, copy paste rad…samo ubačen tvoj opis posla i to sa svim onim od čega si se ogradio i jasno i glasno rekao da ne možeš prihvatiti jer zahteva znanje iz oblasti kojom se ne baviš (dakle dve radne pozicije u jednoj). Ti lepo sedneš markiraš sve što želiš da se ispravi kako je usmenim putem i dogovoreno, i zahtevaš još neka pojašnjenja. U roku od manje 3 minuta. stiže odgovor sa plaže…i obećanje kako će sve markirano biti obrisano ti samo reci datum početka rada, ali da bude što pre. Ima tu još sitnih detalja sa kojima ne bih da dužim…ali Ugovor na svoje ime i prezime sa izmenama koje su zahtevane nemam. Samo tu radnu verziju i obećanje……dakle nalazim se u vakuum poziciji. Mejlom je HR agenciji potvrdjen pristanak, ali kada su nastupli dogovori sa poslodavcem se sve izjalovilo i ja više nemam želju da prihvatim taj posao niti išta da pregovaram sa njima. Vidim da u startu ne možemo da se razumemo. Niti da ću Ugovor dobiti pre prvog radnog dana, a tada može biti opet neka „radna verzija“. Puno rizikujem jer se radi o promeni posla pa i grada. Zapravo je pitanje koliko je taj potvrdni mejl agenciji obavezujuć, da li mogu da snosim neke posledice zbog naknadnog odustajanja? Ili pravnu snagu ima samo Ugovor sa poslodavcem ? Verujem da ima još ljudi u sličnoj poziciji pa je iz tog razloga ovako dugo pitanje :) Hvala lepo.

Postovani, pausalno sam oporezovani preduzetnik i planiram ovaj mesec privremeno zamrzavanje poslovanja nakon dve god. rada. Razlozi su: isplata neisplacenih poreza i doprinosa, i usteda novca za neophodan alat. Medjutim, cak i kada bih zamrzla poslovanje, tekuci racun bi mi bio neophodan u tom periodu. Da li je sa pravne strane gledano, dozvoljeno aktivno koriscenje racuna u svrhu poslovanja ako je firma u mirovanju? Da li imam pravo da koristim racun i za predstojece uplate kao da poslovanje nije zamrznuto? (naveli ste da moze za zaostale) Da li bih, u tom slucaju, mozda morala da platim porez na sav iznos koji leze na racun bez obzira sto ne bih imala obavezu za doprinose? S postovanjem…

mar 9. 2018.

Poštovani, Firma u kojoj radim nije obveznik PDV-a. Izdali smo odredjeni prostor na period od tri godine, s tim što prostor koji je zakupio koristi samo tri meseca u toku godine. Po Ugovoru ceo iznos zakupa plaća u tri rate, prva rata za tri meseca korišcenja u 2017, druga za tri meseca korišćenja u 2018 i treća rata za tri meseca korišćenja u 2019. godin. Zakupac prostora je na osnovu Ugovora uplatio avans . Znam da račun trebam da izdam poslednjeg dana pružanja usluga, ali na datum prometa da li izdajem avansni račun s obzirom da nismo u sistemu PDV-a ili predračun?

Pitanje se odnosi na, ovih dana aktuelno, sklapanje ugovora i oporezivanje muzičara. Postoje dve vrste dozvola za rad i to: potvrde-licence za samostalne muzičare kojima je to osnovna delatnost i potvrde za izvođeće koji imaju stalno zaposlenje a estradom se bave kao dopunskim zanimanjem. Ima li razlike u poreskom tretmanu ove dve grupe pri obračunu doprinosa na osnovu ugovora o izvođenju muzičkog programa? Kakve su obaveze i jedne i druge grupe na kraju godine, da li se nekome prijavljuje prihod, koji prihod i kako se obračunava porez? Ovo su pitanja koje muče dosta nas i i iz jedne i iz druge grupe. Hvala unapred.

mar 8. 2018.

mar 7. 2018.

Postovani, Imam preduzetnicku radnju od 2015. godine i priliv novca mi je uglavnom iz inostranstva. Porez placam pausalno. Novac povlacim na devizni racun preduzrtnicke radnje sa paypala, skrilla itd. Medjutim, pre nedelju dana sam novac GRESKOM povukao na svoj licni devizni racun (racun fizickog lica) i za to saznao tek kada su me pozvali iz banke da potpisem izjavu o poreklu novca. Zanima me da li sam time nacinio prekrsaj i koje su moje obaveze prema poreskoj upravi u vezi tog iznosa na mom licnom deviznom racunu? Hvala

mar 6. 2018.

mar 5. 2018.

Registrovala sam preduzetnika, paušalca, za šifru 70.22. i otvorila račun u banci, paket u kome imam i račun za paušalca i svoj lični račun, te e-banking za oba računa. E-banking mi omogućava interni prenos imeđu tih računa gde pod šifrom 289 mogu da prebacujem sredstva sa računa paušalca na svoj lični bankovni račun. Koristila sam ovu opciju podrazumevajući da banka ovo odobrava jer se na to gleda kao da dižem keš pa ga lično trošim. Sada sam čula da je moguć problem, da će se sve što prebacim na lični račun posmatrati kao „plata“, na koju treba da platim poreze i doprinose? Da li ima osnova za to? Da li je onda bolje da izbegavam taj interni prenos? Ja sam se registrovala 2017. i još uvek nisam dobila rešenje. Hvala lepo na odgovoru.

mar 4. 2018.

Poštovani, Imam preduzetničku radnju koja je bazirana na proizvodnji. Jedna žena je pre nešto manje od godinu dana, a više od 6 meseci, kupila naš proizvod i sada se javila da reklamira kako se naš proizvod nakon pranja izdeformisao. Ovo se desilo njenom greškom jer je proizvod nepropisno oprala odnosno oprala u vodi, a to nije smela. Način održavanja je napisan na deklaraciji svakog proizvoda, međutim ona tvrdi kako nije dobila deklaraciju sa proizvodom što je nemoguće (to je naravno izmislila). Našu robu prodajemo putem interneta odnosno putem Instagram i FB stranice. Da li mi možete reći da li ona uopšte ima pravo na žalbu obzrom da je već toliko vremena prošlo i obzirom da je defekt nastao njenom greškom? Kako mi da se zaštitimo od ovakvih kupaca? Pošto je u pitanju specifičan način prodaje, da li smo dužni da uz robu pošaljemo neku dokumentaciju o načinu reklamacije ili nešto drugo? Uz svaki naš proizvod kupac dobije fakturu i deklaraciju! Hvala unapred!

mar 3. 2018.

mar 2. 2018.

mar 1. 2018.

Poštovani, prvo nam je upala poreska policija, pa terenska kontrola cifra za koju su nas zaduzili je oko dva ipo mil din,kakva je procedura za stečaj firme,a firma se formalno vodi na stranca i da li vlasnik DOO odgovara ličnom imovinom za dugove preduzeća koliko znam samo osnivačkim ulogom.Vlasnik nikada ništa nije potpisao sve je radio direktor. poreska je donela rešenja a mi tek trebamo da idemo u tuzilastvo u predkrivicni postupak pa dalje za utaju poreza tjs direktor. žalosno je što su donošenjem rešenja već nametnuli krivicu za dug po pretpostavci koju tek treba da osporavamo. Zato mi treba pravni savet da li da počnem da plaćam i imam li pravo na povraćaj ako dokažem suprotno.Sta je najbolje da uradim jer ako me blokiraju ja neću imati novca ni za advokate.?

feb 28. 2018.

PayPal, Pausalac i KPO knjiga. Kako evidentirati pravilno u KPO knjigu priliv koji je stigao preko PayPal-a kao sredstva naplate. 1. Ignorisati PayPal, i izdati fakturu na devizni priliv po dinarskom kursu na dan kada ta sredstva legnu u banku nakon sto smo ih povukli sa PayPal balansa. – Moguci problemi kod 1. A: Datum izdavanja fakture ce obicno biti dosta posle nego sto je primljena uplata. B: Problem konsolidacije uplata prilikom povlacenja novca, naime sa PP balansa povlacimo zbirne uplate koje smo imali, vise faktura. Drugi problem je kod nas sto primamo vece iznose maximum po jednom povlacenju na karticu je oko $2400 dolara, sto znacajno komplikuje knjizenje kad su uplate bile preko tog iznosa. 2. Izdati fakturu na datum primanja uplate na paypal, u iznosu u kojem je svaka uplata bila, preracunato po srednjem kursu na taj dan. Faktura bi bila devizna ali u KPO knjigu bi pisalo broj fakture, datum kad smo je izdali koji odgovara datumu prispeca na paypal servis. Po nama ovo je bolji nacin, zato sto bi onda bilo lakse povlaciti zbirne uplate sa vise faktura na karticu u banci. Da li ovo predstavlja problem nasim organima, naravno da bi zbirno priliv u banci odgovarao izdatim fakturama, iako suma samih povlacenja bilo da su bila zbirna consolidovanjem uplata pa transferom sa PayPal servisa, ili cepkanjem zbog vecih uplata nego sto je moguce povuci od jednom sa PP. Knjigovodja predlaze da se faktura izda na sumu koja je povucena na karticu, i da se to upise u KPO knjigu. Po meni ovo moze da predstavlja problem, ako poreski organi zatraze uvid u sam PayPal, iako zbirno gledano fakture, sam PP priliv ili Priliv u banku preko povlacenja na karticu bice odgovarajuci vise manje. Ali pojedinacno gledano nece se slagati ako ukljucimo uvid u PP kao nesto sto bi na zahtev organa pruzili. Kako pravilno knjiziti?

feb 27. 2018.

Poštovani, ukoliko dodje do kupovine poslovnog prostora od strane pravnog lica koje je u sistemu PDV-a od drugog pravnog lica koje je takođe PDV obveznik, u pitanju je drugi promet, da li se pozivanjem na član 10.2.2 Zakona o pdv u Ugovoru o kupoprodaji i na fakturi, kupac može osloboditi plaćanja obaveze poreza na prenos apsolutnih prava? Da li prodavac u tom slučaju treba da izda fakturu bez iskazanog pdv-a, da se pozove na pomenuti član a da kupac u svojim knjigama i na PDV prijavi internim obračunom iskaže PDV ( „proseta“ PDV) i samim tim nema obavezu plaćanja poreza na prenos? Kupac ima nameru da poslovni prostor izdaje drugim pravnim licima koji su takodje PDV obveznici. Hvala unapred na odgovoru

feb 26. 2018.

feb 25. 2018.

feb 24. 2018.

feb 23. 2018.

Poštovani, vlasnica sam preduzetničke radnje koja se bavi maloprodajom prirodnih preparata-šifra 4778. U narednom periodu bih proširila delatnost na veleprodaju artikala iz iste oblasti koje bih kupovala od generalnog uvoznika, a preduzetnička radnja bi bila distributer,. Molim vas za pomoć po pitanju koraka koje bih trebala da preduzmem radi realizacije ovog posla (da li je potrebno registrovati u APR-u dodatnu šifru delatnosti ili u poslovnom imenu dodati i veleprodaju, koje dodatno poslovne knjige-evidencije je potrebno da vodimo za potrebu veleprodaje i sl. pitanja koja smatrate da su bitna u ovom slučaju). Zahvaljujem unapred na odgovoru.

feb 22. 2018.

Poštovani, Pitanje koje me zanima je vezano za definisanje šifre delatnosti (u pitanju je preduzetnik). Ukoliko se lice bavi nekom vrstom „drvodeljstva“, restauriranjem nameštaja… ili to može da se svrsta u neku vrstu starih zanata – da li negde postoji neka opcija subvencionisanja takvih vrsta delatnosti? Tj. da li bi postoji neka Odluka ministarstva sa spiskom vrste delatnosti koji eventualno imaju malo drugačiji poreski tretman ili tretman u vidu subvencija? Unapred hvala!

Ukoliko pravno lice koje se bavi uslugama iznajmljivanja putničkog vozila ( r. car )kao sporednom delatnošću , proda vozilo u periodu kraćem od 5 godina, da li je dužno da izvrši ispravku odbitnog PDV-a kako je to definisano u ČL 32 Zakona ? Član 32. Obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme i objekata za vršenje delatnosti, kao i ulaganja u sopstvene ili tuđe objekte, osim ulaganja koja se odnose na redovno održavanje objekata (u daljem tekstu: ulaganja u objekte), dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu

feb 21. 2018.

Postovani, Interesuje me da li preduzetnik ima pravo da posluje iz blagajne? Znam da je obaveza da se na nedeljnom nivou uplacuju svi pazaril, i to je ok, ali ono sto zelim da postignem je da pazari samo prodju kroz banku, tacnije da se uplati nedeljni pazar i da se odmah skine u blagajnu, dalje sav novac ce uvek stajati u blagajni firme iz blagajne ce se placati i pravdati gotovinskim racunima. Kada su plate u pitanju one se takodje skidaju u blagajnu nalogom za isplatu sa BOP-om i iz blagajne se placaju na ruke radnicima. Znaci da li neki zakon sprecava ovakav vid poslovanja? Ukoliko dodje kontrola ona bi u svakom trenutku trebala da trazi stanje blagajne na uvid i sve je cisto. Hvala Vam na vremenu i srdacan pozdrav, Dejan Milosevic

feb 20. 2018.

feb 19. 2018.

feb 18. 2018.

feb 17. 2018.

Postovani, Da li je moguce i pod kojom sifrom i uslovima otvoriti delatnost „vaucer kartice“, nesto slicno ovom projektu https://www.qvoucher.rs/ . Znaci fizicka lica bi nama uplacivali novac a sa svojom vaucer karticom bi placali na raznim mestima, a firma bi imala procenat od prometa. Sta je zapravo problem, problem je sto bi ta firma imala sigurno veci promet od 8 000 000, i sa placanjem PDV-a na sam promet bi se gubila smisao vaucer kartice jer bi 20% uzela drzava. Da li postoji mogucnost da se samo 1% provizije racuna u prihode firme iako celokupan iznos samo „prolazi“ kroz tekuci racun firme, i da se pdv placa samo ukoliko je 1% provizije preslo 8 000 000, mislim verovatno je moguce jer ovakve kompanije vec postoje i sigurno ne placaju 20% pdv-a na nesto sto nije njihov promet iako prolazi kroz njihove tekuce racune. Mozete li me upututi kako ovakve kompanije posluju i sta je sve potrebno za otvaranje ovakovg tipa poslovanja. Hvala Vam na vremenu i srdacan pozdrav.

feb 16. 2018.

feb 15. 2018.

Zdravo, Uspesno sam registrovao pausalnu agenciju za programiranje u APR-u, uredno dobio sve dokumente i otvorio racun u banci. Sada me zanima poslednji korak tj. prijava poreskoj upravi. Naisao sam na informaciju da se u tu svrhu popunjava PPDG-1R obrazac sa tim sto mi nisu jasne dve stvari na tom obrascu: za koji period treba da se oznaci da se podnosi poreska prijava (jel se to radi godisnje? ) kao i da li u poljima za podatke o prihodima treba svuda staviti 00,00 (posto je agencija tek osnovana)? Hvala

feb 14. 2018.

Poštovani, ja sam preduzetnik pašalac, ove godine ću verovatno preći promet od 6 miliona, znači sledeće godine ću morati da vodim knjige. Kada počnem da vodim knjige znam da ću imati dve stvari, platu i dobit. Interesuje me da li ću dobit moći da podižem svakog meseca, a na kraju godine da platim porez 10% na dobti, ili moram da čekam kraj godine da podignem dobit? Na primer, ako su moji mesečni prihodi oko 300.000 i odredim sebi platu 100.000 i na tu platu platim porez i doprinose, preostaje mi na računu oko 150.000. Da li mogu istog meseca da podignem taj novac (po osnovu dobiti?) i platim 10% na kraju godine, ili mesečno mogu da podižem samo platu, a celokupnu dobit podižem krajem godine?

Odnedavno sam registrovan kao Preduzetnik paušalac. Imam nedoumicu oko prenosa sredstava sa poslovnog računa na račun fizičkog lica. Naime, imam poslovni dinarski račun i dinarski račun kao fizičko lice u jednoj istoj banci. Potrebno mi je da povremeno prenosim sredstva sa poslovnog računa na račun fizičkog lica putem elektronskog bankarstva, kako bih mogao raspolagati tim sredstvima (za lične i ostale potrebe), jer mi je platna kartica vezana samo sa računom za fizičko lice (zanemarimo podizanje gotovine u banci direktno sa poslovnog računa). Interesuje me da li je apsolutno legalno da tako prenosim sredstva sa poslovnog računa na račun fizičkog lica bez ikakve dodatne birokratije i pravdanja? Takođe, nije mi jasno koju šifru plaćanja treba da koristim ukoliko vršim bezgotovinski prenos sredstava sa poslovnog računa na račun fizičkog lica, kao i da li je potrebno da unosim neki „poziv na broj“ koji navodno treba da mi dodeli Poreska uprava? Inače u aplikaciji za elektronsko bankarstvo postoji i opcija „interni prenos“ – gde bez ikakvih dodatnih podataka na klik može da se izvrši prenos sredstava između računa, a postoji i opcija „nalog za plaćanje“ gde moram da popunim sve predviđene podatke prilikom uplate.

feb 13. 2018.

Postovani danas sam dobio resenje o registraciji preduzetnicke firme za delatnost 6201 racunarsko programiranje. Prilikom podnosenja prijave u APR-u, ja sam oznacio da zelim da svoje poreze placam u pausalnom iznosu. Moje pitanje je sada, da li je to dovoljno sto sam uradio, ili moram da podnosim dodatnu prijavu u poreskoj upravi. Ukoliko to jeste dovoljno, kako ja mogu da pocnem da uplacujem svoje obaveze pre donosenja resenja, s obzirom da se resenja za tekucu godinu izdaju pocetkom godine, sto bi znacilo da ja nisam u mogucnosti da uplacujem sebi doprinose narednih 8-9 meseci? Hvala.

feb 12. 2018.

Zanimaju me dve stvari. Prilikom otvaranja PR firme da li je neophodno da prilikom predavanja dokumentacije u APR zajedno sa uplatnicom moram da predam i ugovor o zakupu lokala u kom otvaram firmu ili ne moram obzirom da planiram da registrujem frimu na adresu koja nije u mestu boravišta? Drugo pitanje se vezuje takođe za mesto registrovanja firme a vezano je za inspekciju. Da li je neophodno da ukoliko mi dokumentacija i papiri stoje u Subotici a firma je registrovana u drugom mestu bude neki deo dokumentacije u tom mestu ili ne zbog inspekcije, i da li ja moram fizički biti prisutan tamo u nekom momentu?

feb 11. 2018.

feb 10. 2018.

feb 9. 2018.

Postovani,zelela bi da mi pomognete oko dileme koju imam, u pitanju je prodaja putnickog vozila koje se vodi kao osnovno sredstvo u doo preduzecu.Doneta je odluka o prodaji istog ,njegova knjigovostvena vrednost je 553776 din .kada je vozilo nabavljeno firma nije imala pravo odbitnog pdv jer je kupljeno od fizickog lica ,kazite mi sada kada ga fakturisemo da li smo u obavezi d iskazemo pdv posto je firma obveznok pdv, ili se pozivamo na neki clan zakona.zelela bi ako ste u mogucnosti da mi odgovorite i ukazete na stavove prilikom knjizenja samo da napomenem da je data vrednost vozila bila na kraju prethodne godine,treba li obracunati amortizaciju do 6 .meseca .hvala unapred

feb 8. 2018.

feb 7. 2018.

feb 6. 2018.

feb 5. 2018.

feb 4. 2018.

feb 3. 2018.

feb 2. 2018.

feb 1. 2018.

jan 31. 2018.

Imam registrovanu firmu preduzetnik ,ztr – prodaja rucnih radova je u pitanju. Vecinu repromaterijala nabavljam preko fizickih lica jer mi je objasnjeno da je to ispravno . Ono sto kupim, napravim ugovor sa prodavcem sta je kupljeno i po kojoj ceni, i taj ugovor je kao faktura kojom imam dokaz o ulasku repromaterijala od kog izradjem gotove proizvode i prodajem u prodavnici.Zanima me ,koji je to iznos na mesecnom nivou koji smem da koristim za kupovinu repromaterijala od fizickog lica, kao i do kolikog iznosa fizicko lice sme meni da proda repromaterijal a da ne placa porez na to ?Sa koliko ljudi razlicitih prodavaca -fizickih lica smem da ostvarim trgovinu – da li postoji neko ogranicenje finansijsko mesecno/godisnje? Da li su ugovori jednako validni kao i gotovinski racuni za pravdanje podizanja gotovine sa racuna? Nadam se da sam bila jasna i unapred se zahvaljujem na odgovoru. Jasmina