Od oktobra 2015. dolazi nam novi zakon koji menja način e-poslovanja u Srbiji, a to je Zakon o platnim uslugama. Koliko on zaista menja e-poslovanje? Šta nam novo donosi? Koliko ćemo biti bliži idealu potpunog e-poslovanja? Čitajte u daljem tekstu o najznačajnijim novinama.

Novi zakon o platnim uslugama uvodi sledeće značajnije promene:

  1. elektronski novac,
  2. nove izglede naloga za uplatu, isplatu i prenos,
  3. obradu naloga predatih banci u istom danu,
  4. mogućnost obrade naloga od strane pravnih lica koja nisu banke,
  5. mogućnost izdavanja kartica od strane pravnih lica koje nisu banke,
  6. ugovor sa bankom o tekućem računu može se raskinuti bez troškova.

Prva velika stvar je elektronski novac koji se prepoznaje u zakonu. Napokon, posle mnogo godina, prepoznat je e-novac. Zakonska definicija e-novca objašnjava ga kao novac koji je dat izdavaocu, za šta je zauzvrat dobijena protivvrednost u novcu koji je elektronski pohranjen. Zakon ograničava mogućnost da se na e-novac može davati kamata, ali daje mogućnost da domaća firma izdaje takav novac. E-novac se može izdati uz posebnu dozvolu koju izdaje Narodna banka Srbije, a uslov je za dobijanje je depozit od minumum 350.000 evra.

Novi obrasci naloga za isplatu, uplatu i prenos su definisani podzakonskim aktima i možete ih preuzeti u sekciji Obrasci. Kada predate nalog banci, banka je dužna da ga obradi istog dana, tj. da predat nalog za prenos istog dana izvrši i sredstva prebaci na drugi račun. Ova novina donosi da čuveni argument pri neplaćanju: „Predao sam nalog, nije mi prošao u banci“ padne u vodu.

Mogućnost koja se takođe otvara jeste mogućnost da bilo koje pravno lice izdaje kartice i vrši obradu naloga, što je do sada bila jedino mogućnost poslovnih banka. Naravno, i u ovom slučaju, kao kod izdavanja e-novca, potrebna je dozvola Narodne banke Srbije i depoziti. Iznos depozita zavisi od posla koji će pravno lice, tj. firma obavljati, i iznosi od 25.000 do 125.000 evra minimum. Ovakva novina uvodi mogućnost veće konkurencije sadašnjim poslovnim bankama i proširivanje posla određenih firmi. Može biti slučaj da račune koje ste do sada plaćali u banci, sada platite u menjačnici koja je za to osposobljena, a strani novac promenite po povoljnijem kursu nego u banci. Otvara se i prilika za firme koje će izdavati kartice svojim kupcima i time dobijati njihov novac unapred ili držati njihov novac kod sebe, kao i razne druge mogućnosti.

Naljutila Vas je banka ili jednostavno želite da zatvorite račun u jednoj i otvorite račun u drugoj banci? Od oktobra 2015. to ćete moći da uradite bez naknade pri zatvaranju računa. Sve su ovo novine koje stupaju na snagu u oktobru 2015, ali ostaje žal za nekih stvarima koje se nisu izmenile.

Nažalost, nije se promenilo to da rezident rezidentu plaća u stranoj valuti, već isključivo u dinarima, osim u nekim specifičnim slučajevima. Ovom rečenicom, koja stoji u Zakonu o deviznom poslovanju, ograničava se puna primena usluge poput PayPal-a i sličnih stranih servisa. Ovim Zakonom ostavljena je mogućnost da se osnuje domaći servis plaćanja (definisan kao institucija elektronskog novca), ali za minumum 350.000 evra. Da li će se to nekome isplatiti? Hoće li neka od mobilnih banaka proširiti svoju uslugu ili će se pojaviti neka druga banka? Videćemo.

Sa uvođenjem ovih novina, bliži smo savremenom e-poslovanju, kao i nekim budućim izmenama drugih zakona koji i dalje ograničavaju razvoj ove oblasti.



Milan Trbojević

Sajber knjigovođa i poreski savetnik, specijalizovan za IT preduzetnike i mali biznis. Osnivač je i vlasnik sajber Knjigovodstva Knjiški moljac i pokretač ovog bloga. Angažovan je kao poreski savetnik za IT delatnost u ICT Hub-u gde pomaže preduzetnicima i prevazilaženju birokratskih prepreka. Angažovan u…… Saznaj više »